Производња воћних дестилата све јача привредна грана у апатинском крају

АПАТИН: Опште је место да житељи наше земље недовољно користе све компаративне, пре свега природне, предности свог краја, када је у питању економија.
д
Фото: Dnevnik.rs

Да се нешто помера у том смислу, сведочи у последњих годину-две и пример Апатина у коме се, захваљујући неколицини ентузијаста окупљених око Удружења „Чувари традиције“, овај крај скоковито придружује оним реонима Србије који се на туристичкој и привредној мапи препознају по преради воћа у воћне ракије.

Као што то често наглашава проф. др Зоран Кесеровић услови за гајење воћа у приобаљу Дунава представљају јединствен амбијент, пошто велика река прави свој властити микроклимат, што је опет био предуслов да произвођачи воћних дестилата овог краја крену сличним путем којим су деценију раније кренули произвођачи грожђа и вина у оближњој Риђици, чија је винарија „Врт“ недавно овенчана ласкавом титулом најбољег произвођача белог вина на Балкану.

- Поодавно смо схватили да без увођења најмодернијих технологија наша производња ракије и поред одличне сировине не може да превазиђе локалне, а камоли националне границе и управо због тога смо почели активно да посећујемо бројне радионице и саветовања, на којима су предавачи, уз искусније произвођаче воћних ракија, и такви експерти као што је проф др Нинослав Никаћевић, наш доајен и „доктор за ракију“, како га препознају и знатно шире од Балкана. Тако смо почели да уводимо иновације у нашу производњу– појашњава почетке експанзије производње воћних дестилата у Апатину и његовој околини Петар Хорти, један од чланова апатинског Удружења „Чувари традиције“.

Фото: Dnevnik.rs

Било је очигледно да је, уз такав приступ производњи, квалитет овдашњих  воћних ракија све бољи, па су у складу са тим пре две године покренули и својеврсан сабор произвођача ракије, претходно обезбедивши оцењивачки жири састављен од највећих стручњака за воћне дестилате из наше, али и земаља региона, потврђује Хорти којем је у организацији Фестивала ракије који се одржава током летњих месеци на обали Дунава „десна рука“ био Жељко Влатковић, који је и сам произвођач ракије.

- Када погледате земље као што су Енглеска, Ирска, Пољска, Русија или Француска, видите да су они од својих дестилата попут вискија, вотке или коњака направили извозне производе који имају прођу широм планете. Воћне ракије имају, то је белодано, потенцијал да далеко премаше ова легендарна пића, само треба стандардизовати квалитет на високом степену, након тога порадити на маркетингу и успех је загарантован – дели Влатковић мишљење и таквих експерата као што је др Никићевић, који је пружио огромну подршку апатинским произвођачима воћних дестилата.

Да је ова врста производње пуна варијетета даје пример и Мирослав Смиљанић, који се определио да природни диверзитет бачког дела Подунавља употреби као своје „тајно оружје“ у позиционирању на све брже растућем тржишту воћних дестилата у Србији и окружењу.


Царске капи из микроклимата

Један од оних који су увидели све предности микроклимата који твори Дунав код Апатина и нетакнуте природе на ободу и у самом Специјалном резервату природе „Горње Подунавље“ је и Гордан Станишић, иначе рођени Зеничанин, а последњих скоро три деценије житељ Суботице у којој је развио и свој бизнис у области трговине. Посета његовој апатинској дестилерији врло озбиљног капацитета говори о томе каква би могла бити перспектива овог вишег степена прераде воћа.

- Прво је почело као хоби, када смо купили воћњак и викендицу овде у околини Апатина, у викенд насељу Буyак, али како ствари стоје још мало па нећемо имати времена за посао којим се у „стварном животу“ бавимо, већ ћемо се посветити само производњи дестилата – жали се или нада (како коме драго) Гордан који је својој дестилерији дао име „Царске капи“, нешто због тога што је заљубљеник у српску историју немањићког периода, а и кад већ Србе вечито оптужују за империјализам, нека покоре Балкан и Европу ракијом.


- Ја сам се определио за потпуно органско воћарство, при чему инсистирам на нашим старим, аутохтоним сортама јабуке, крушке, шљиве, кајсије и другог воћа – вели Смиљанић, који је посебно поносан на своје дестилате које справља од дивље јабуке и дивље крушке, у потрази за којима је обишао не само целу Србију, већ и земље региона. – Наш воћњак је на ободу Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“, дакле у нетакнутој природи неоптерећеној било каквим пестицидима, а захваљујући благодарности воћа увели смо и производњу јабуковог сирћета од дивље јабуке, која је изузетно добра за здравље – каже Смиљанић.

Текст и фото: М. Миљеновић

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести