Полако се шире поља под лавандом у Сомбору и околини

СОМБОР: Летња доколица, осенчена пандемијом коронавируса и осујећеношћу житеља Војводине да проводе годишње одморе на неким даљим меридијанима, довела је до тога да једна парцела лаванде у Буковцу повише Новог Сада постане најчешће фотографисано имање у Србији.
1
Фото: Јелена Јокић Радоњић

Гостопримство тамошњег домаћина, на жалост, „награђено“ је гомилом смећа и не тако ретким кидањем и гажењем грмова ове медитеранске биљке, на шта су огорчене и чланице сомборског Удружења „Лаванград“. Њихови једногодишњи засади лаванде, чије је кошење зарад бољег бокорења грмова почело још у мају, дали су тек симболичне количине цвета.

- Некоме ће можда бити смешно, али ми смо поносне што смо већ ове прве године, пошто нам се указала прилика у виду купца, успели да продамо први килограм цвета лаванде – вели Јелена Јокић-Радоњић, инжењер хортикултуре, коју затичемо на њеној парцели у орезивању лаванде и уклањању корова који просто буја између редова младих грмова ароматичне и декоративне биљке – Нас 29 чланица Удружења „Лаванград“ смо, захваљујући прекограничном ЕУ пројекту који проводе град Сомбор и мађарски Кишкунхалаш, зимус посадили лаванду на укупно три хектара па је то први резултат.

Ма колико неком та продукција изгледала скромна, у овој фази развоја биљака то буди оптимизам и веру у будућуност, сведочи,  чини се вечито, насмејана Јелена којој поред супруга у раду на парцели од 12 ари породичног имања у приградско-салашком насељу Централа помажу и њихова деца, Марија и Ђорђе.

Поред Сомборки у овај пројекат под називом „Социјално предузетништво за жене у руралним подручјима“ су се укључиле и жене из Светозар Милетића, Телечке, Чонопље, Риђице, Станишића и Бачког Моноштора, у коме је и седиште Удружења „Лаванград“, па се, како каже Јелена, ова чињеница користи да учеснице експериментишу приликом неговања младих биљки.

Фото: Осликавање капије у Бачком Моноштору

Мотив за капију

Ових дана, након првих откоса лаванде, вредне жене Удружења „Лаванград“ су у свом бачкомоношторском седишту, поред пољопривредно произвођачке амбиције, показале и дозу осећаја за лепо. Тако су улазну капију куће у којој се налази седиште Удружења, захваљујући сарадњи са овдашњом Месном заједницом и УГ „Бодрог“  приказом лаванде осликали београдски уметници Соња Мирић, Ненад Стојков, Милица Стојковић и Драган Станковић. тек да се зна ко ту столује!


- И ова година, баш као и претходних десетак, је агро-метеоролошки била врло специфична, па због обилнијих падавина и за лето карактеристичних високих температура имамо велики проблем са коровом, пошто су у почетку раста лаванде размаци између редова врло широки и погодни за појаву коровских биљака. Ми смо одлучили да се против корова боримо класично, окопавањем, док су поједине колегинице између редова посејале траву па је машински косе. Имамо и, да тако кажем, неколико огледних парцела на којима је између редова прострта слама, како би се спречило ницање корова, па ћемо на крају сезоне видети шта је најефикасније, али и најрационалније – каже Јелена, напомињући да ће следеће године, када приноси буду далеко већи у ово удружење доћи и дестилатор, већ набављен средствима обезбеђеним ИНТЕРРЕГ пројектом.

- Када приноси биљака буду у пуном капацитету, дакле између треће и пете године од садње, један грм би требао да даје од једног до једног и по килограма цвета, па када се зна да је за једну литру етеричног уља потребно 50 килограма цвета, једноставно је израчунати да би са наших 2.000 грмова требали да добијемо неких 40 литара уља – економска је рачуница Јелене Јокић- Радоњић и њених колегиница, које у овом периоду узгоја мале количине света користе за прављење симпатичних јастучића пуњених цветом лаванде, који се по традицији стављају у гардеробне ормане, како би и на простору некадашњег Панонског мора замирисало на Медитеран.

Текст и фото: М. Миљеновић
 

EUR/RSD 117.5759
Најновије вести