Неустрашива Естер Биачи из Нове Црње четрдесет година ватрогасац

Естер Биачи из Нове Црње је ватрогасац. У Добровољном ватрогасном друштву у свом месту ангажована је четири деценије.
ester 1
Фото: Естер Бачаи прва с лева, фото: Приватна архива

Има чин подофицира. Није јој чудно што је ватрогасац јер, како каже, кроз ватрогасно друштво у Новој Црњи за четрдесет година прошло је много способних жена. Данас је, због функције секретара, једина жена у председништву ДВД Нова Црња.

– У Нову Црњу сам дошла 1981. године. Кад сам се удала за свог сад, нажалост, покојног супруга Витомира, он је већ био ватрогасац. Тим послом се бавио и мој свекар – прича Естер Биачи.

Осим што је било ангажовано у гашењу пожара и што је учествовало на такмичењима, Добровољно ватрогасно друштво Нова Црња је имало и оркестар.

– Мој свекар је свирао тубу, а муж трубу. Све ми је то било лепо и занимљиво, и решила сам да се и ја укључим у рад. Постојала је и женска група за такмичења, у којој је било младих, активних и способних жена, па сам се прикључила тиму. Сматрала сам да је веома лепо бити активан у ужој и широј заједници, поготово када је реч о противпожарној обуци и самим активностима у заштити против пожара. Све то ме је подстакло да и ја постанем ватрогасац и да напредујем на лествици. Током година полагала сам испите и дошла до чина подофицира – прича Естер.

Естер је осамдесетих година почела са такмичењима у женској групи, као и са редовним вежбама које су се одржавале сваке године.

– Учествовала сам у одржавању возила и гаража, као и магацина ватрогасног прибора, што су обично жене радиле. Уз то, сваке године мушкарци би давали стражу за време жетве. Увек сам била присутна и радила на провери противпожарних апарата. Организовали смо и разне свечаности, јер имамо свој ватрогасни дом – истиче Естер.

У животу Естер Биачи добровољни рад има важно место.

– Више година сам члан него што нисам. Ангажовање у добровољном ватрогасном друштву много ми значи. Јесте да поред мог посла и породице ангажман одузима пуно времена, али имам велику помоћ колега, па заједничким снагама решавамо све задатке. У два мандата сам секретарица друштва, па се бавим обимном папирологијом. Некада се човек умори, али када се сви окупимо и успешно радимо, онда умор и не осећамо. Врло је важно да у малим срединама, као што су Нова Црња и околна места, има слоге када је, рецимо, неки пожар или када је потребно одрадити неку врсту посла као што је, на пример, сечење крошњи, скидање леда са зграде или чишћење пута зими – наводи наша саговорница.

Естер није једина жена члан ДВД Нова Црња. Иако се број из године у годину мења, у активном статусу је увек двадесетак жена.

– Неколико их је из моје генерације, али већ стижу и кћерке чланица. Међу њима и моја. Иако у условима пандемије нема такмичења ни дружења, трудимо се да наш тим редовно подмлађујемо – каже Естер.

Добровољно ватрогасно друштво Нова Црња труди се да у рад укључи што више младих.

– Имамо неколико група деце, које се такмиче у разним категоријама. Ми се томе радујемо. Такође, трудимо се да у рад укључујемо и младе од 20 до 30 година, да им дамо што веће улоге, јер је важно предати и знање и вођење друштва. Ватрогасци морају да постоје, па кад ми старији једног момента станемо, има ко да настави. Док не станемо, дотле желимо да служимо заједници на свим подручјима хуманог и противпожарног посла – завршава своју занимљиву причу ватрогасни подофицир Естер Биачи.

Жељко Балабан

EUR/RSD 117.5804
Најновије вести