Банатска врачара баба Анујка убијала „бајаном водицом”

Прва жена серијски убица на нашим просторима баба Анујка, пореклом Румунка, рођена као Ана Драксин (1844-1938), чија се породица у Петрово село, данас Владимировац у општини Алибунар, доселила почетком 19. века, поново је у жижи јавности, пошто је београдска издавачка кућа “Лагуна” управо објавила књигу “Баба Анујка - Банатска вештица”.
е
Фото: Privatna arhiva

Мозаик мистериозног делања врачаре и тровачице у јужнобанатском месту, која је својом “бајаном водицом” крајем 19. и почетком 20. века усмртила велики број људи, вишегодишњим истраживањем, склопио је хемичар професор др Шимон А. Ђармати из Београда, родом из Зрењанина.   

О Анујки, Ани Дее из Владимировца, по мужу Немцу који је умро 1908. и с којим је имала два сина и кћер, испредале су се разне приче. Било доста нагађања и нетачних података, што нам потврђује и аутор књиге, др Ђармати који указује да је и у то време сензационализам био веома присутан па су о Баби Анујки  створени и бројни митови који немају темеље у истини.  

- До првих сазнања о баба Анујки дошао сам прикупљајући са супругом грађу за обимну књигу “Тајна последњег гутљаја “, књиге о отровима, тровачима и отрованима. Чувени професор др Јован Туцаков у књизи “Лечење биљем”, помиње да је у Владимировцу живела баба која је тровала татулом. Пошто сам Банаћанин, то ме је привукло да видим о чему се заправо ради. Испоставило се да је тај податак нетачан, да уствари баба Анујка није тровала татулом која је интересантна коровска биљка, него о нечем сасвим другом - каже Ђармати.

Фото: Приватна архива

Грађу за књигу Ђармати је налазио у Историјском архиву Панчева, домаћим и страним новинама које су нашироко писале о баба Анујкиним работама. Она је врачала, тровала, варала и пљачкала лаковеран и несрећан свет, а сматра се да је њеном кривицом умрло око педесет људи, док неки сматрају да број страдалих премашује сто. За разлику од директних тровача, чији је посао тада цветао, посао баба Анујке је био донекле лагоднији, јер често није ни знала како жртва изгледа, ни како се зове. Њено је било само да зна каквог је здравља и тежине онај који прави „проблем“, и да за добре паре прода свој чудесни напитак, „бајану водицу“.

- Нажалост, недостаје изворни материјал са суђења у Окружном суду у Панчеву и комплетан тај предмет. Просто се то негде загубило. Чуо сам да је раније неко од стручњака комплетан архивски материјал покупио за приказивање баба Анујке на семинару и од онда га нема. Ипак, оно што су тадашње новине писале о суђењу је чак веродостојније од изгубљене архивске грађе, јер садржи детаље каквих нема у судским списима.

То је било време после Првог светског рата, када су тровања била изузетно присутна у свету и код нас, праћених великим аферама у Мађарској, па и код нас.

- Њен првенствени посао је било врачање, међутим, када је оптужена за више убистава, њу за врачање нису теретили на суђењу, него због тровања њеном чувеном “бајаном водицом”, која није била ништа друго него раствор мишомора – појашњава др Ђармати. 

Баба Анујка је имала “агенткињу” Љубину Миланов која је пролазила селом и “пуштала ухо”, да чује шта се где дешава, где су проблеми. Жене се сретну на бунару па се издиване, а Љубинка им је чувши за проблеме саветовала: “А што не одете код баба Анујке? Колико је њих којима је помагала, и теби ће да помогне!” Даље је то било само токсиколошко питање, колико је тежак проблем па баба Анујка “бајану водицу” дозирала према телесној тежини клијената. Саветовала је како да се отровна водица користи и да после извесног времена нема проблема. Пошто је имала тровачког искуства, обично осмог дана више није било проблема - појаснио је Ђармати.

Глас се проносио Банатом до најудаљенијих крајева, па се са свих страна долазило по савете. Анујка је лечила људе од лудила, деменције и других бољки, а у зависности од процене гледала је да извуче што више пара од клијентеле. Баба Анујкин син је уредно водио књигу муштерија, јер се све дешавало у време када су врачаре имале легално регистроване радње, плаћале порез на то што су се бавиле враџбинама.

Претпоставка је да се баба Анујка враџбинама бавила око 50 година, што се поуздано не зна, али се причало и сумњало да је у Белој Цркви одговарала за смрт двоје младих који су страдали тако што су после игранке пролазили поред њене куће. Она им је дала лимунаду и приписује јој се да су од те лимунаде умрли.

- Пронашао сам да ипак нису умрли од лимунаде, него од малих богиња, јер је тих дана више њих умирало од те болести, а за јавност је било интересантније да су отровани као Ромео и Јулија. Данас када причамо о актуелној пошасти корони, неки кажу: Ма, каква корона! Немој се вакцинисати, немој ово или оно, на шта би им препоручио да погледају све књиге које сам прочитао. Тамо је записано да су породице искорењиване од туберкулозе, истог дана умиру родитељи, деца, баба и деда, о чему сведоче странице записа. Када се појавила вакцина, више тога није било - указао је Ђармати. 

- Баба Анујка је при крају одговарала за смрт неколико људи, за шта јој је суђено пред Окружним судом у Панчеву - каже Ђармати. - Претпоставља се да ју је управо њена агенткиња Љубина пријавила анонимним писмом, када су неке изненадне смрти биле јако сумњиве, клупко је почело да се одмотава. Одговарала је за смрт двоје или троје људи, али чак и после њене смрти за многе се сумњало да их је усмртила баба Анујка. Глас о њој се ширио Банатом невероватно, али је све било тешко установити.

Дуго и са великим интересовањем је очекивано суђење баба Анујки и другим оптуженима за злочине у Иланџи, које је почело у понедељак 17. јуна 1929. године. Пред зградом Окружног суда још од раног јутра скупљала се гомила радозналаца да би се пред сам почетак суђења њихов број попео на неколико стотина. Али како је судска дворана Окружног суда била врло мала, у салу су могли бити пуштени само новинари, адвокати браниоци и педесет радозналих грађана. Баба Анујка је осуђена на 15 година робије, одлежала је део казне и пуштена је на слободу 1936. године, а умрла две године касније - испричао је Ђармати.

 Милорад Митровић

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести