Резон: Обрнуто проклетство краља Миде

Новаковић је уобразио да је захваљујући својој штафелај политици, убедио Новосађане да се онај Бора који је био склон политичким манипулацијама, и финансијским, грађевинским и другим махинацијама, вратио у Солун и заувек остао тамо на Другој конференцији Мреже балканских градова, а у Новом Саду је остао онај Бора који је био у Скупштини Србије и гласао за Закон о раду
bojovic Privatna arhiva
Фото: Приватна архива

Пише: Милорад Бојовић

Краљ Мида био је проклет да све што додирне претвори у злато. Поједини градски политичари све што додирну преобразе у прах пропасти. У фијаско. У асортиман политичких промашаја опозиције уписана је још једна колосална бесмислица. Борислав Новаковић, који овог октобра слави 20 година од потврде теорије о могућности истовременог постојања једног тела на више локација, и који је пре 12 месеци бојкотовао изборе, предлаже да се у Новом Саду одржи ванредно гласање. Новаковић је уобразио да је захваљујући својој штафелај политици, убедио Новосађане да се онај Бора који је био склон политичким манипулацијама, и финансијским, грађевинским и другим махинацијама, вратио у Солун и заувек остао тамо на Другој конференцији Мреже балканских градова, на коју је ишао са Соњом Бунчић и Андреом Узелац, а у Новом Саду је остао онај Бора који је био у Скупштини Србије и гласао за Закон о раду. Чак и када би Новосађани прихватили ту могућност, Закон о раду, који је изгласан захваљујући Новаковићевој телепортацији, није био користан по Новосађане. Одредбе тог Закона омогућиле су масовна отпуштања радника и гашење целокупне новосадске индустрије. Од Победе до Агровојводине. Пре ће бити да је летошња склоност Новосађана да заобилазе центар града одраз њиховог страха да ће их иза неког ћошка заскочити Новаковић са штафелајем и објашњавати им да је урбанистички план за Каменичку аду, за који је он гласао као потпредседник Скупштине града 2000. године, донео СНС, који тада није ни постојао. Тим ординарним политичким конфабулацијама, уместо угрожавања, Новаковић обезбеђује бујање, квасање популарности и снаге СНС-а.

И док Новосађани размишљају да ли Борислав Новаковић пумпа рејтинг напредњацима и Милошу Вучевићу случајно, или из незнања, Нови Сад је направио још један важан поен на међународној сцени. Упркос пандемији Ковид 19, после две године паузе, одржан је Међународни пољопривредни сајам, 89. по реду. Повратак Пољопривредног сајма у земаљске, аналогне оквире, обелодањује многе чињенице које не иду у прилог опозицији.

Од покушаја демократских властодржаца с почетка другог миленијума да Нови Сад претворе у велики карневал бесмисла, тврдим да је Новосадски сајам најзначајнији бренд Новог Сада. Најмоћнији билборд утицаја у области финансија, привреде, новца, пољопривреде, хране, моћи, политике. Непролазни Фејсбук који чува доказе уништитељске политике демократске опозиције. На Сајму се скоро 100 година срећу најважнији експоненти моћи најзначајнијих држава света. Овде су се сретали Совјетски Савез и САД у јеку Хладног рата. Овде су се састајали Исток и Запад. Север и Југ. У аналима Сајма сачуване су чињенице да су најуспешније градске и српске фирме, завршиле на ломачи погрешне амбиције. Ево примера о ефектима обрнутог проклетства краља Миде, који су важни за разумевање данашње политичке сцене, потреба и намера политичара из опозиционог табора.

Доказ први. На Пољопривредном сајму одржаном 1971. године, пре четири деценије, у Нови Сад су дошли амерички, канадски и британски министри за пољопривреду. Разлог? Хтели су да сазнају како у Србији краве сименталске расе дају више млека него њихове мајке преко Атлантика? О томе постоје записи из штампе из тог времена. Објављено је више од 300 медијских извештаја о доласку функционера три најмоћније западне државе. Међутим, ПИК Бечеј, чије су краве представљале највеће светско чудо, нестао је. Угашен је у периоду од 2000. до 2012. године, који странке опозиције и њима блиски медији и данас представљају као најуспешнији период од доласка Срба на Балкан.

Доказ други. Историја Сајма крије сасвим другачије чињенице у односу на тај период демократског савршенства. Изузимајући ратне деведесете, прве деценије 21. века биле су најгоре раздобље Сајма у његовом, безмало цео век дугом постојању. Сајам је био претворен у полигон за приватне комбинације образовно-политичког карактера. Зли језици могу рећи да је Сајам имао улогу тајног канала у легализацији политике лојалности кроз снабдевање дипломама најзаслужнијих бораца против Милошевићевог режима.

Долазак бројних страних компанија у Нови Сад на Сајам, упркос Ковиду 19 је још једна у низу потврда да Континентал, Бери Калебо, Нидек, Лир и други инострани гиганти нису дошли случајно. Нити су концертна дворана, прва у 327 година дугој историји града, нова болница, нови булевари, Музичко-балетска школа и десетак вртића никли сами од себе

Доказ трећи. Од 1.436 домаћих компанија које су 1971. представљене на Сајму, опстало је само пет. И оне раде вишеструко смањеним капацитетом. Од њих више не живе десетине хиљада људи, кроз запослење и кооперацију. Не развијају се локални спортски клубови и културна сцена. Расту само банковна салда њихових власника и њихових некадашњих политичких заштитника, из првих 12 година „демокртске владавине„ који су уништили све што су дотакли.

Доказ четврти. У времену када је свет био подељен Гвозденом завесом, и када су га цепали бодежи хладног рата, Новосадски сајам одиграо је важну улогу у приближавању Истока и Запада. Први међународни привредни искорак Кине на Запад, десио се пре 49 година у Новом Саду. До тога је дошло на Међународном пољопривредном сајму, два месеца након историјског сусрета председника САД Ричарда Никсона и председника Кине Мао Цедунга. Југославија је представљала неутралну тачку, прихватљиву и Вашингтону и Москви и Пекингу, и будући да је Међународни пољопривредни сајам те и претходне 1971. године окупио најбоље компаније из целог света, није било нелогично, нити зачуђујуће да се на њему појави и делегација Кине.

- Међунардни пољопривредни сајам посетила је делегација кинеских привредника која се већ дуже време налази у посети нашој земљи. Гости из далеке Кине посебно су се интересовали за достигнућа наше машинске индустрије, производњу тракотра, комбајна и других машина за опремање крупних пољопривредних газдинстава - објавио је лист „Пољопривредник„ 14. маја 1972. године.

Седам дана касније исти лист објављује проширену вест у којој наводи да је кинеска делагација у Војводини боравила седам дана као гост Савезног центра за образовање кадрова у пољопривреди. Као и да је делегацију предводио Јен Чи директор Института за пољопривредне културе при Академији за пољопривреду НР Кине.

А лист „Дневник„ је 16. маја забележио да је пољопривредна делегација НР Кине, након разгледања Пољоприврдног сајма отишла у Врбас у посету Пољоприврдном комбинату Врбас, како би се упознали с радом једног од најсупешнијих комбината у овом делу Европе.

Тог комбината више нема. Угасили су га и распродали ови који данас хоће да се из опозиције поново дочепају власти. Њихови тајкуни покуповали су сву земљу и све фабрике и Врбас оставили без више хиљада радних места. Док је била актуелна „демократска„ приватизација, добио сам проспект за приватизацију Карнекса. Месопрерађивачки гигант намештан је истом конзорцијуму који је без иједног динара и без квадрата властите имовине за хипотеку купио Сојпапротеин. У проспекту је било наведено да у Карнексу угине више прасића него што их стигне у кланицу, а да јата птица у потпуности поједу сву пшеницу и кукуруз с Карнексових њива. Кинези те 1972. нису знали да ће 2000. године на власт доћи неокомунисти који ће уништити све чему се они диве и као модел успешности преносе у Кину. Они су југословенски модел који је фасцинирао Американце унапредили и данас диктирају економске токове на глобалном плану. А политичари, и странке који су упропастили ИПК Врбас, радије издају помпезна саопштења него што анализирају одговорност, кривицу и скривене знакове политичких могућности.

А околности и потенцијали су такви да ће СНС, кад год да буду градски избори, данас, сутра, за пола године, или у редовном року 2024, освојити убедљиву већину.

Нови Сад и Новосађани, упркос несебичном залагању деце комунизма, преобученим у проевропско одело, да све што вреди у блато свале и са собом изједначе, не разумеју деструктиван приступ животу. Нити одобравају политику уцена. Они желе да се повезују, развијају. Да своје ИТ, уметничке, атлетске, или пољопривредне снове, остваре овде у свом граду. А нова врата се лакше отварају кад постоје широм раширене капије успеха, које од 2013. године захваљујући доброј међународној политици, доброј економској и политичкој клими поново успешно отварају град и Новосадски сајам. И не само то. Новосадски сајам је од 2013. године, поново постао незаобилазна снага и адут Новог Сада у привредној и економској промоцији Србије. Плакат успеха који Нови Сад  у целом свету чини видљивим и примамљивим у свету бизниса и маркетинга. Долазак бројних страних компанија у Нови Сад на Сајам, упркос Ковиду 19 је још једна у низу потврда да Континентал, Бери Калебо, Нидек, Лир и други инострани гиганти нису дошли случајно. Нити су концертна дворана, прва у 327 година дугој историји града, нова болница, нови булевари, Музичко-балетска школа никли сами од себе. Још мање да ће атлетска дворана, нови мостови, парк, ауто-путеви, настати чаролијом. Све може да настане или да нестане радом. Новосађанима није тешко да израчунају ко ради у њихову корист.

Аутор је стучњак за комункације и односе с јавношћу

EUR/RSD 117.5849
Најновије вести