ОГЊАН КРСТИЋ: Очување идентитета јединством и добром организованошћу

Председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, истиче за “Дневник” да све оно што је до сада учињено и остварено на очувању националног идентитета, припадници српске заједнице су урадили заједно
 Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba u Rumuniji foto: Milorad Mitrović
Фото: Oгњан Kрстић, председник Савеза Срба у Румунији фото: Милорад Митровић

Парламентарни избори одржани прошле недеље у Румунији, на којима су припадници српске мањине и њихови пријатељи свој глас дали кандидату Савеза Срба у Румунији па ће наставити континуитет и имати свог посланика у Парламенту суседне земље, дају им нови полет, да заједно истрају да им добро буде боље. Председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, који ће у наредном мандату представљати интересе српске мањине у Паламенту Румуније, истиче за “Дневник” да све оно што је до сада учињено и остварено на очувању националног идентитета, припадници српске заједнице су урадили заједно, а да је Савез Срба у Румунији као кровна институција утицајна, поштована и пример у погледу саборности, јединства и организованости, не само у домицилној Румунији него и матици Србији.   

- Све признате мањине у Румунији, тако и Савез Срба као кровна организација српске мањине, имају бенефит закона о позитивној дискриминацији тако да је број гласова потребан једном мањинском посланику мањи од броја гласова за једног регуларног посланика. Постоји изборни праг за мандате посланика мањина, с тим што се проценат односи на излазност на изборима. На протеклим изборима излазност је била незапамћено мала тако да је изборни праг за мањинске посланике био око 1.200 гласова. Све мањине доста­вљају кандидатуре на националном нивоу и учествујемо у свим изборним јединицама у Румунији и дијаспори. Савез Срба је добио преко 4.700 гласова и веома нам је битно да су то гласови наше српске мањине и ми на те гласове највише рачунамо. Наравно, ту има и пријатеља Румуна који поштују све што Савез ради на очувању националног идентитета своје заједнице, поготово три нај­важнија стуба инентитета: ве­ре, језика и културе - наглашава Огњан Крстић.

У Румунији по задњем попису из 2011. године живи нешто више од 18.000 Срба и према речима Крстића, са зебњом се очекује нови попис који би требао да буде наредне године, пошто је припадника српске мањине све мање, што се види у храмовима Српске право­славне цркве, школама и местима где живе.

- Практично у Румунији, сем неколико изузетака, немамо више чиста српска места. Драстично је опао број Срба, не принудном асимилацијом, него је то процес који неминовно траје, а главни утицај је бела куга. Срби у Румунији су распрострањени у румунском историјском Банату и нама је Темишвар “највеће српско село”, тако волимо да кажемо, има нас у 55 насеља четири жупаније: Арад, Тимиш, Караш-Северин и Мединци. Најдраматичније је у местима у околини Темишвара где су нам практично ишчезла села, где се констатује миграција према великом граду и у тим срединама остарела је популација, што је и био фактор слабије излазности на овим изборима, зато што су углавном старије особе у тим местима наше бирачко тело, па у отежаним условима и страхом од короне се уздржано односиле према изборима - објашњава Крстић.


Фото: Oгњан Kрстић, председник Савеза Срба у Румунији фото: Милорад Митровић
Битна чврста сарадња са Матицом

Србија брине о српској мањини у Румунији и имамо прилику да аплицирамо са разним програмима и пројектима, који се тичу промовисања српске културе и то редовно користимо, као додатну могућност за наше финансирање. Али, већину средстава за нашу делатност користимо из државног буyета Румуније. Добро сарађујемо са САНУ, Матицом српском, Народном библиотеком Србије, Народним музејом Србије, Архивом Србије... каже Огњан Крстић.


Савез Срба у Румунији брине о културним, духовним и просветним потребама српске заједнице, а Крстић истиче да се као кровна организација ангажује и политички, како у локалним заједницама, тако и на националном нивоу. Он такође оцењује да Савез Срба у Румунији са преко 30 година постојања доказује да је утицајна и поштована институција, како у матици Србији тако и у домицилној Румунији. У свим местима где живе Срби, независно од бројности, Савез има своје месне организације, тако да уз Српску православну цркву која има дубоке корене на овим просторима, Крстић констатује да је Савез Срба у Румунији институција која најдуже траје, као институција друштвено социјалног организовања.

- Нису то само месне организације, него у својој организацији Савез је водио рачуна о инфраструктурним улагањима, тако да поред Темишвара има још регионалне центре у жупанијама Караш Северин, Мединцу и Араду, који су испуњени садржајем, културним, духов­ним и едукативним активностима, окупљајући под једним кровом све Србе. Такви  регионални центри функционишу у Великом Семиклошу, Темишвару, Старој Молдави,

Свињици и Араду. Попут регионалног центра у Темишвару који је својим програмом прерастао и више од тога, да не буду само центар окупљања, већ и центри догађања, све активности се одвијају под окриљем Савеза и у години има преко 170 акција и пројеката, који су наменски духовног, културно-уметничког, књижевног и едукативног типа. У летњим камповима фолклора, традиције и духовности окуља се преко 800 деце која активно учествују у нашим програмима, јер је битно да васпитамо нашу децу у српском духу, духу очувања и поштовања оног што су њихови преци били - каже Крстић.  


Информисање и култура

Окосница информисања је недељник „Наша реч“ који прати сва догађања у српској заједници у Румунији, али широка је лепеза и периодичних издања попут „Новог темишварског весника“ који наставља традицију првог часописа на српском у Румунији, затим „Књижевни живот“, „Банатски алманах“ и научни часопис „Исходиште“ у области истраживања језика, лингвистике, традиције и културе Срба. 


Први човек Савеза Срба у Румунији наглашава да у овој земљи постоји традиција образовања на матерњем језику. Према речима Огњана Крстића припадници српске мањине су уз остале велике мањине, мађарску и немачку, једна од три које у континуитету врше образовање у институционалној форми. Законом је обезбеђена настава на матерњем језику, али Крстић указује, да нажалост, број ђака у српским школама се смањује, као што опада и број становника.

- Трудимо се да очувамо наше школе, према ономе што омогућава систем образовања у Румунији, да се настава у целости одвија на српском језику за шта имамо једну јединствену школу „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару која прима ученике од нултог па до 12-тог разреда до завршетка средње школе и тренутно има 176 ђака. Имамо неколико насеља наше школе на српском језику са примарним разредима од првог до четвртог разреда, а осталим насељима у двојезичним школама, односно у румунским школама се српски језик изучава као наставни премдет и ту имамо око 600 ђака обухваћено тим наставним програмом. Трудимо се да обезбедимо уyбенике за наше ђаке, да им обезбедимо адекватне услове и да целокупну ваншколску активност које те школе имају, кроз пројекте и материјално подржимо. На факултетима у Букурешту и Темишвару постоје и опстају две катедре за српски језик, које имају свој наставни кадар и студенте - објашњава Крстић, нагла­шавајући да Савез Срба у Румунији припрема и обезбеђује кадрове за потребе образовања и руководиоце културно уметничких друштава, а није

занемарљиво и књижевно стваралаштво и издавачка делатност, јер се сваке године објави преко 14 књига аутора који су углавном чланови еснафских удружења писаца и Румуније и Србије, при чему је драгоцена компонента и преводилаштво.

Милорад Митровић

 

EUR/RSD 117.4284
Најновије вести