Милић: Погрешно је Кфор попуњавати снагама из региона

КОСОВСКА МИТРОВИЦА: Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић изјавила је да је тенденција Кфора на Косову да се број припадника у мисији што више повећа на рачун земаља чланица НАТО које су из региона, Хрватске, Црне Горе и Македоније
jelena milic, Tanjug/Zoran Žestić
Фото: Танјуг/Зоран Жестић

Мора се имати у виду да је управо у току повлачење НАТО и америчких снага из Авганистана, које је почело 1. маја, а Бајден је најавио завршетак до 1. септембра. Верујем да ће предстојећи сусрет председника Александра Вучића са генералним секретаром НАТО, који ће се изгледа десити пре самита НАТО 14. јуна, за тему имати и однос Србије са Кфором, али и однос појединих земаља чланица према неуставно трансформисаним КБС, које су почеле трансформаију у косовске одбрамбене снаге, рекла је Милић за Косово онлајн.

Милић је реаговала на најаву хрватског министра спољних послова Гордана Грлића Радмана да ће Хрватска отворити војни камп на Косову.

Она сматра погрешном идеју да се Кфор попуњава снагама из региона по логици „неће пуцати брат на брата“, имајући у виду очигледно одсуство демократске контроле оружаних снага у већини земаља региону и потпуно арбитрарно тумачење одредаба међународног права, укључујући и Резолуцију 1244 које долази и са политичког истока и са политичког запада.

Мислим да је у овом трентуку потребно вођство водећих земаља чланица НАТО и да Мађарска која ће добити новог главнокомандујућег Кфора добија уистину врућ кромпир, сматра Милић.

Милић је додала да је дубоко разочарана чињеницом да "Европа очито у организованој кампањи" представља угроженим ОВК југа Србије и споменик команданту Лешију и то од стране Србије.

Она је навела да је то део исте матрице, релативизације терористичке компоненте у ОВК у сукобима на Косову, пре и после демократске транзиције у Србији.

Чини ми се да клатно иде сувише у једну страну - Косово жртва, Србија агресор, иако је очито да је за време Ђинђићеве владе Србија управо уз помоћ НАТО, без цивилних жртава, спречила сепаратистико-терористичку побуну на југу Србије, и однос државе према споменику терористи нема никакве везе са етничким питањима, закључила је она.

Петковић: Најава формирања војног кампа Хрватске озбиљна претња
 

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је вечерас да би евентуалним формирањем хрватског војног кампа на КиМ били прекршени Резолуција СБ УН 1244, принцип добросуседских односа Србије и Хрватске и угрозила би се безбедност српског народа на простору јужне покрајине.

Фото: Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић Фото:Танјуг/видео

Петковић је за ТВ Пинк оценио да су данашње најаве хрватског министра спољних послова пробудиле колективна сећања српског народа на 1941. годину, али и на деведесете године и сва страшна страдања Срба управо од стране Хрвата и хрватских војника.

Позвао је на мир и истакао да ако неко покушава да гради мир тако што прети држави Србији и најављује отварање некаквих војних база на простору Србије, између осталог угрожава и безбедност српског народа на КиМ који се осећа небезбедно.

Истиче да је се српски народ још небезбедније осећа јер се све то дешава у дану када јужни део Косовске Митровице потписује уговор са тзв. војском Косова о предавању брда Црнуша за формирање војне базе тзв. војске Косова.

Крши се Резолуција 1244, крши се принцип добросуседских односа између Србије и Хрватске и угрожава се безбедност српског народа на простору Косова и Метохије. То су озбиљне провокације, озбиљни напади на које нећемо остати неми, поручио је директор владине Канцеларије за Косово и Метохију.

СЛ: Формирање хрватског војног кампа угрожава мир
 

Српска листа најоштрије се противи најави Хрватске да на Косову и Метохији гради војне базе, а градоначелници 10 општина са већински српским становништвом у јужној покрајини оцењују да се на тај начин угрожава мир и спокој грађана.

Како се наводи у заједничком саопштењу градоначелника 10 општина са већински српским становништвом, најава да ће на Косову и Метохији бити грађена војна база хрватске војске код Срба изазива сећања на погром, али и акције етнтичког чишћења Бљесак и Олуја.

Иза тих акција су остала спаљена српска села и градови, убијени и нестали Срби, подсећају у саопштењу и из тог разлога изражавају забринутост, али и оштро противљење изградњи било какве војне базе.

Упозоравају да формирање такве војне базе не доприноси миру и стабилности.

На овим просторима милитаризација је свима преко главе, и Србима, и Албанцима, али и свим осталим грађанима, јер је свима потребна економска перспектива, радна места и јачање демократије, поручују и додају да је у том смислу хрватски министар требало да најави отварање фабрика, а не да, како наводе, звецка оружјем.

EUR/RSD 117.5713
Најновије вести