Линта предложио Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ

Председник Савеза Срба из региона и народни посалник у Скупштини Србије Миодраг Линта тражи да Народна скупштина Републике Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941-1945).
3
Фото: ssr.org.rs

Како се каже, резолуцију треба донети имајући у виду да се 2021. навршава 80 година од напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију, као и 80 година од оснивања Независне Државе Хрватске (у даљем тексту: НДХ) и почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

Текст резолуције преносимо у интегралном облику:

Наглашавајући да је усташко„коначно рјешење” српског питања већ 17. априла 1941. године добило подлогу „у законским одредбама за заштиту народа и државе” и законској одредби о забрани ћирилице донијетој 25. априла 1941, а прогон и уништење Јевреја је озакоњено 13. априла 1941. године законском одредбом о расној припадности;

Посебно подвлачећи да је усташки геноцид у НДХ вршен на најбруталније и најсвирепије начине, углавном „ручно”, користећи 57 метода убијања (ножеви, маљеви,сјекире, специјална сјечива од којих је најпознатији „србосјек” и др.);

Сматрајући да историјски доказан геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима није био предмет стварне политичке и моралне осуде у југословенској држави;

Koнстатујући да се у Републици Хрватској намјерно и систематски затире сјећање на геноцид који је НДХ починила над Србима, Јеврејима и Ромима;

Узимајући у обзир да се хрватски народ није суочио са мрачном прошлошћу и није прихватио одговорност за почињени геноцид на начин да Хрватски сабор доносе Декларацију о осуди геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ;

Констатујући да Католичка црква у Хрватској и БиХ никад није суштински признала активно учешће у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, није осудила злочин геноцида, извинила се и затражила опроштај за почињене гријехе и злочине;

Будући да Анти Павелићу и његовим најближим сарадницима по окончању рата није суђено, што би допринијело суочавању  хрватског народа са злочином геноцида;

Указујући да се у значајном дијелу хрватске јавности, јавних гласила и историографије не само прећуткују него и радикално умањују жртве геноцида у НДХ, нарочито у Јасеновцу;

Узимајући у обзир чињеницу да се усташе као починиоци геноцида данас у Хрватској, од стране утицајних политичких, вјерских и интелектуалних фактора, представљају као борци за слободу и национално ослобођење, а НДХ као права и истинска држава хрватског народа;

С обзиром на то да власти Социјалистичке Републике Хрватске, као  и данашње Републике Хрватске, нису понудиле обештећење жртвама геноцида и њиховим потомцима;

Имајући у виду да многа стратишта на којима су жртве усташког геноцида мучене, масакриране и побијене нису на достојан начин обиљежена и заштићена;

Полазећи од чињенице да жртве усташког геноцида са многих стратишта нису ексхумиране и сахрањене у складу са обичајима;

Указујући да историја Холокауста и геноцида у Другом свјетском рату није потпуна без систематског изучавања усташке идеологије и усташког „коначног рјешења” у школама, едукације путем научних и јавних скупова и медија;

Обавезујући се да усташки геноцид постане дио колективног сјећања и цивилизацијске опомене на опасности које доноси усташка идеологија и мржња по етничком и вјерском основу;

 

Полазећи од Европске конвенције о незастаријевању кривичних дјела против човјечности и ратних злочина сачињена 1974. године у Стразбуру у којој  је геноцид изузет од принципа застаријевања:

 

Народна скупштина Републике Србије закључује:

да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у НДХ смишљен, планиран и почињен геноцид како је дефинисано Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 9. децембра 1948. године;

да је злочин геноцида у НДХ по својој суштини и карактеру раван Холокаусту;

да је злочин геноцида извршен кроз систем концентрационих логора смрти, као и масовним покољима изван њих и појединачним убиствима;

да је НДХ била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за дјецу;

да је саставни дио геноцида било принудно превођење Срба у римокатоличку вjеру, као и масовно протјеривање.

Народна скупштина Републике Србије тражи:

да Република Хрватска, као држава хрватског народа, одлуком свог парламента, призна геноцид који је НДХ починила над Србима, Јеврејима и Ромима и прихвати историјску, моралну и сваку другу одговорност за то;

да Република Хрватска, као и Босна и Херцеговина, на достојан начин обиљеже и одржавају сва мјеста злочина, омогућавајући да се на њима одаје почаст и чува сјећање на жртве;

да Република Хрватска и Босна и Херцеговина спроведу или омогуће ексхумацију посмртних остатака жртава и њихову достојну сахрану;

да Република Хрватска и Босна и Херцеговина у разумном року дају материјалну одштету преживјелим логорашима и породицама убијених;

да Република Хрватска и Босна и Херцеговина у разумном року врате имовину породица жртава геноцида и српским, јеврејским и ромским организацијама;

да Република Хрватска забрани употребу усташких симбола, слогана и пјесама, одржавање миса Анти Павелићу и његовим сарадницима, подизање споменика убијеним усташама и штампање и промоцију књига у којима се негира постојање концентрационих логора и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима;

да Република Хрватска новом музејском поставком у Јасеновцу покаже цјеловиту истину о геноциду који су усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима у том логорском систему и документује средства и начине убијања и мучења логораша;

да Република Хрватска донесе одлуку да се садашњи Хрватски дом у мјесту Глина на Банији врати првобитној намјени Спомен музеја са изложеном музејском и архивском грађом о злочинима геноцида у глинском крају,те поново постави спомен-обиљежје и спомен плочу у знак сјећања на српске цивиле, побијене током маја и крајем јула и почетком августа 1941. године.

Народна скупштина Републике Србије утврђује обавезу:

да Влада у року од три мјесеца послије усвајања ове Резолуције одреди 10. април за Дан сјећања на геноцид над Србима у НДХ.

да Влада са надлежним органима изради план и програм обиљежавања Дана сјећања на геноцид над Србима у НДХ.

да Влада започне правну, политичку и дипломатску борбу за међународно признање геноцида над Србима у НДХ.

За Дан сјећања на геноцид над Србима одређује се Дан оснивања Независне Државе Хрватске – 10. април. Главни разлог јесте чињеница да је оснивањем НДХ започела реализација дуго припреманог Плана истребљења и уништења српског народа огњем и мачем на читавом подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема све до Земуна с циљем стварања Велике Хрватске без Срба.

 

Сваког 10. априла грађани Србије двоминутним стајањем у тишини одају почаст српским жртвама у НДХ. У свим основним и средњим школама у Србији на тај дан организује се посебан школски час у циљу упознавања ученика с извршеним геноцидом над Србима у НДХ. Радио и телевизијске станице емитују програме о сјећању на геноцид над Србима у НДХ.

Народна скупштина Републике Србије апелује на државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације да у својим парламентима донесу резолуције којима се масовно истребљење Срба од стране усташког режима у НДХ признаје као геноцид.

Ова Резолуција ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

EUR/RSD 117.5844
Најновије вести