Брнабић: Србија ствара савезништва на Балкану, али други то ремете

ЊУЈОРК: Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је у Њујорку да су нека од хитних и изузетно емотивних питања на Балкану на локалном нивоу и даље нерешена, као и да Србија настоји да стварањем савезништава, као што су иницијативе Берлински процес или Отворени Балкан, то промени, али да други покушавају да поремете те процесе.
brnabic
Фото: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

На генералној дебати светских лидера у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН Брнабић је поручила да ће Србија и даље унапређивати сарадњу широм Балкана, кроз две поменуте иницијативе, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљом интеграцијом региона.

"И док се трудимо да изменимо будућност заједничким радом и стварањем савезништава кроз иницијативе као што су Берлиниски процес или Отворени Балкан, чему је Србија нарочито посвећена, други покушавају да поремете те процесе, и уместо да се усредсреде на будућност, желе да поново створе прошлост, колика год да је могућа цена тога", рекла је Брнабић.

Каже да смо ове године заједнички дошли до одлучујућег тренутка у нашој историји и да је ковид-19 наше темеље уздрмао у потпуности, као и да смо све више сведоци климатских промена, али и да се виде значајне промене у глобалним партнерствима и савезништвима, трговински ратови између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта, и свеукупна неизвесност, чије су размере, како је навела, без преседана.

Говорећи о ковиду 19, указала је да је пандемија на видело изнела критичне слабости у архитектури глобалног управљања, запретила да избрише напредак које су многе нације постигле, као и да је довела нације на раскрсницу између изолације и сарадње, панике и наде, између хаоса и реда.

Предочила је да је пандемија, што се тиче Србије, претила да подрије све што је постигнуто у протеклих седам година, да смрви све резултате и достигнућа тешких реформи, али да се Србија чврсто држала.

"Реформе које смо предузели у временима пре ковида учиниле су нас отпорнијим него икада пре. Фискална консолидација и буџетски суфицит које смо имали, ефикасно и предвидљиво инвестиционо окружење донели су нам спас од рецесије током пандемије и омогућиле нам да будемо у стању да пружимо помоћ својим грађанима и својој привреди током тих, најтежих времена", истакла је премијерка Србије.

Брнабић је нагласила да је Србија упркос свим ефектима кризе успела да очува финансијску и економску стабилност и да је 2020. забележила пад БДП-а од само 0,9 одсто, што је био један од најбољих резултата у Европи, као и да је јавни дуг остао испод 60 одсто БДП-а, а просечна плата наставила раст од готово 10 одсто, као и број запослених за више од три одсто.

"Ове године, опоравак је био снажнији него што се очекивало, наш БДП порашће за приближно седам одсто или чак више", навела је она.

Нагласила је да нам је иновативни напредак који смо постигли омогућио да диверзификујемо своје капацитете када се појавио вирус - кроз еУправу, онлајн наставу и дигиталне уџбенике или кроз централни софтверски систем за успешно увођење вакцинације.

"Наша одлука да геополитику оставимо по страни, а људе поставимо у средиште наших политика је разлог из којег смо могли брже да дођемо до вакцина од многих других нација. Нисмо вршили дискриминацију произвођача и није нас занимало да ли су вакцине са Истока или Запада. Наш избор је био да преговарамо са свим произвођачима чије су вакцине регулаторна тела сматрала безбедним. Таква отвореност дала нам је могућност да вакцине купујемо из читавог света, дајући својим грађанима јединствену слободу да бирају коју вакцину би најрадије примили", казала је председница српске Владе.

Премијерка Брнабић је поручила да Србија верује у солидарност између нација, мултилатерализам и пружање помоћи другима у невољи и да је од почетка ове године помагала у вакцинацији своје суседе и све друге у невољи.

Укупно, Србија је донирала или распоредила више од милион доза вакцина, од којих 230.000 за регион, 300.000 за стране држављане који дођу у Србију ради вакцинације, као и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије, навела је Брнабићева и поручила да ће Србија то и даље чинити.

"Из тог разлога смо, такође, предузели кораке ка набављању технологије за производњу најмање две врсте вакцина против ковида 19 како бисмо допринели побољшању глобалне доступности вакцина да бисмо сви били безбедни и победници. Међутим, као што су током овог заседања Генералне скупштине рекли високи званичници неких од највећих нација, постоје друга хитна питања којима сви ми и даље треба да се бавимо без икаквог одлагања и одважно, а то су климатске промене. Србија је удвостручила напоре да постане безбеднија и чистија земља за своје грађане", навела је она.

Србија је снажно посвећена спровођењу циљева одрживог развоја и Париског споразума о климатским променама, поручила је Брнабић и истакла да ће Србија наставити да активно ради на испуњењу својих обавеза према Оквирној конвенцији УН о климатским променама.

"Већ смо објавили своју намеру да емисију гасова са ефектом зелене баште смањимо за најмање 33,3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13,2 одсто у поређењу са 2010. годином, што тренутно увршавамо у своје стратешке документе о енергетици и клими", указала је Брнабић.

На свом путу ка ЕУ, која је њен стратешки спољнополитички циљ, Србија ће, како је нагласила, наставити да спроводи реформе у области владавине права.

Подсетила је да ће Србија бити домаћин обележавања 60. годишњице прве конференције Покрета несврстаних, одржане у Београду 1961. године.

У закључку је истакла да се Србија током протеклих седам година преобразила.

"Покренули смо економску обнову, створили прилике за младе и технолошки бум и побољшали позицију Србије у свету. Напредак који смо остварили омогућио је Србији да се на бољи начин суочи са пандемијом и преживи је. Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од ковида и одржива обнова неће бити настављени уколико се питањима, била она стара или нова, не позабавимо заједничким снагама и поступањем у духу сарадње на међународном нивоу", навела је премијерка.

За Србију највећи изазов очување мира на КиМ

Ана Брнабић је у Њујорку, у генералној дебати светских лидера у УН, поручила да за Србију, од свих изазова са којима се суочава, највећи разлог за забринутост представља очување мира и стабилности у јужној српској покрајини Косово и Метохија.

Брнабићева је у свом обраћању на дебати у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН, указала да је спирала насиља које се одвија на КиМ кулминирала почетком ове седмице.

"Под изговором спровођења нових правила о регистарским таблицама, Приштина је на север покрајине послала тешко наоружане специјалне јединице. То је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално приказивање силе изазвало је велику кризу", нагласила је председница Владе Србије.

То је, каже, пореметило снабдевање храном и лековима у српском срединама на северу покрајине, док су мештане српске националност који су се мирно окупили у знак протеста против те мере дочекали сузавац и полицијска бруталност, чиме је озбиљно угрожена локална и регионална стабилност.

Брнабићева је у седишту светске организације поручила да Србија упркос свим изазовима и свакодневним провокацијама остаје снажно посвећена проналажењу решења заснованог на компромису које ће обезбедити трајан мир и стабилност.

Такође, нагласила је да дијалог и примена постигнутих споразума представљају једини прави начин за решавање свих отворених питања.

Подсетила је учеснике генералне дебате да је, према УН, КиМ и даље територија са најнижим бројем повратника - интерно расељених Срба у односу на сва постконфликтна подручја у свету.

"Желела бих да још једном апелујем на међународну заједницу, а нарочито на ЕУ као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини почну да спроводе све постигнуте споразуме", поручила је Брнабићева.

Навела је да, међутим, готово девет година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, успостављање Заједнице српских општина - главног ослонца тог споразума, још није ни почело.

"Више од две деценије, непрестано скрећемо пажњу међународне јавности на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на КиМ. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, нарочито када је реч о мањинским заједницама, далеко су од задовољавајућег нивоа. Сада смо сведоци сталног пораста броја напада чија су мета Срби, њихова имовина и верско наследе на Косову и Метохији'''', указала је председница Владе Србије.

Навела је да било 55 таквих инцидената током 2014. године, као и 62 током 2016, 71 током 2020, и 100 од почетка ове године, као и да је укупан број напада током 2020. већ премашен до јуна ове године.

На неколико примера приказала је учесницима генералне дебате како изгледа живот Срба на КиМ.

Подсетила је да је 11. маја нападнута кућа Радоја Пумпаловића, 81-годишњег повратника на КиМ у селу Дубрава у опстини Исток, што је био пети напад на њега током ове године.

Скренула је пажњу на случај Драгице Гашић, 59-годишње жене која је први српски повратник у Ђаковицу откако је пре 22 године окончан конфликт, а на коју је од јуна 2021. извршено више напада.

"У нападе се убрајају каменовање њеног стана, забрана да купује намирнице у локалној продавници, као и петиције једне организације цивилног друштва којом се захтева да се она исели из града. Такође, 2. јула, у селу Гобуљи код Вучитрна, група Албанаца напала је 13-годишњег Николу Перића. Напад се догодио док се он, са тројицом другова, враћао кући са школског игралишта. Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на КиМ сврстали су та места културног наслеђа међу најугроженије у Европи", упозорила је Брнабић.

Она је скренула пажњу и на то да је "Еуропа ностра" недавно манастир Високи Дечани уврстила међу седам најугроженијих места наслеђа у Европи у 2021. години, као и да је Саветодавни панел "Еуропа ностре" напоменуо да су Дечани једини споменик у Европи под јаком војном заштитом током непрекидног периода од 20 година, иако представљају споменик од највишег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Говорећи о ситуацији на КиМ, премијерка је истакла да Србија бранећи свој суверенитет и територијални интегритет, истовремено брани, како је рекла, међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и врховни ауторитет Савета безбедности када је реч о очувању мира и безбедности у свету.

Поручила је и да Србија посебан значај придаје активностима Мисије УН ма КиМ и очекује да она настави да спроводи свој мандат у Покрајини у складу са том резолуцијом.

Поједини користе говорницу у УН за политичке поене

Ана Брнабић рекла је у Њујорку, поводом изјаве премијера Албаније Едија Раме који је пред Генералном скупштином УН позвао све да признају независно Косово, да поједини користе ту говорницу за политичке поене и да такве изјаве нису добре за регионалну безбедност.

"Најбољи одговор је дао генерални секретар УН Антонио Гутереш, прва реченица на састанку са мном је била - Косово за нас није држава. То је најбољи и најдипломатскији одговор. Не видим шта има да се меша као премијер једне држава у унутрашња питања друге државе, Србије, а посебно што имамо добре односе и трудимо се да изградимо другачију будућност", рекла је Брнабић за Танјуг, замољена да прокоментарише изјаву Едија Раме.

Истакла је да је имала одличан састанак са Гутерешом, јер је то што је рекао за Косово, била његова прва реченица на састанку, као и да је захвалио Србији на свему што ради за УН, мултилатерализам и међународни поредак.

Брнабићева је додала да је то учествовање у мировним мисијама, донације вакцина, хране и друго.

Она је захвалила УН на приступу према српској делегацији и делегацији тзв. Косова која се, како је рекла, нигде није могла видети.

Премијерка је додала да је Србија управо и радила на томе да се такве ствари не дешавају.

"Лепо је представљати Србију у УН", додала је Брнабићева.

Албански премијер затражио је у говору пред Генералном скупштином УН да земље које до сада нису признале самопрокламовану независност Косова то учине.

Рама је, поред осталог, изнео тврдњу да је "суверенитет Косова реалност која траје 13 година и коју сви треба да прихвате".

Још увек на столу тема увођења ковид прописница

Ана Брнабић изјавила је у Њујорку да је још увек "на столу" тема о увођењу ковид пропусница у Србији и навела да је у Србији нешто више од 53 одсто популације вакцинисано.

"Још увек је на столу тема ковид пропусница, која се, колико год сам причала и овде у Њујорку, користи да би се млади мотивисали да се вакцинишу. То није мера која ће нас заштити од заражавања, пошто се можете заразити и напољу, већ је мотивишућа мера. Зато апелујем, молим, верујем у грађанску солидарност", рекла је Брнабићева одговарајући на питања новинара после обраћања пред Генералном скупштином УН.

Каже да треба да се запитамо које су границе индивидуалне личне слободе и шта она у данашњем свету у овим условима значи, као и да ли треба преиспитати те ствари.

"Немам одговор и то је питање за филозофе и социологе, и човечанство ће се бавити овим питањима. Мислим и ослањам се увек на личну одговрност и озбиљност, на грађанску солидарност. Верујем и даље у разговор, едукацију и апеле, тренутно имамо нешто преко 53 одсто популације која је вакцинисана, у централним градским општинама у Београду већ 77 одсто вакцинисаних, тако треба и у целој Србији", рекла је она.

Брнабићева је навела да код младих од 18 до 30 година старости има само 21,5 одсто вакцинисаних, што је људски поражавајуће.

"Моји братанци су се вакцинисали, покажите да верујете у то, и да је то безбедно", поручила је премијерка.

Само заједно можемо победити корону

Ана Брнабић изјавила је да је могуће достићи циљ прокламован на овогодишњем заседању Генералне скупштине УН да се до следећег заседања тог тела УН за годину дана вакцинише 70 одсто светске популације, али само ако сви буду радили заједно, а не само за себе и своје становнике.

"Изводљиво је ако се поново вратимо мултилатерализму, док ако свака земља покушава за себе да буде безбедна, онда то није изводљиво. Ово јесте борба у којој моземо да победимо само заједно или да изгубимо само заједно. Немогуће је да богате земље имају све вакцине и да се 100 одсто њихове популације вакцинише неће бити безбедне, јер други нису'''', рекла је Брнабић новинарима после говора пред Генералном скупштином УН.

Србија је, како је истакла, показала одговорност и донирала преко милион доза.

''Наставићемо и да позивамо људе да долазе у Србију да се вакцинишу, јер знамо да од тога зависи наша будућност и сигурност", рекла је она новинарима.

Поручила је да ће и због тога Србија производити вакцине, како би се и одазвали на апел УН да се вакцинишу људи из целог света.

Брнабић је рекла да је било немогуће било шта радити у Њујорку без потврде о вакцинацији, изаћи на ручак, кафу и слично, нити присуствовати састанцима.

"Немогуће ако немате потврду о вакцинацији, али сви смо морали да будемо тестирани за долазак. У УН мора да се носи маска осим када се обраћате са говорнице, и на свим састанцима у згради УН била је обавезна маска", додала је Брнабић.

Брнабић на УН Дијалогу о енергији

животне средине и зелена транзиција су међу кључним приоритетима Владе Србије, изјавила је председница владе Ана Брнабић на УН Дијалогу о енергији, који је организован на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку.

Она је, у видео поруци, истакла да су, када је реч о заштити животне средине, приоритети владе Србије унапређење квалитета ваздуха, управљање чврстим отпадом и третман отпадних вода.

"Србија треба много да инвестира како би достигла највише ЕУ у стандарде у овој области", истакла је премијерка и посебно издвојила област третмана отпадних вода где је потребно уложили шест милијарди евра.

Паралелно са тим, рекла је она, Србија је започела зелену енергетску транзицију, и фокус је на обновљивим изворима енергије, али такође и на измени законског оквира како бисмо омогућили више инвестиција.

"Усвојили смо нови Закон о коришћењу обновљивих извора енергије који омогућава веће укључивање грађана у цео процес, тако да ће грађани практично моћи да буду произвођачи тиме што ће моћи да постављају соларне панеле на крововима", нагласила је Брнабић.

"Такође, први пут у Србији усвојили смо Закон о климатским променама који поставља циљеве за одрживи развој и то у складу са УН Циљевима одрживог развоја и Агенде 2030", истакла је премијерка.

Председница владе рекла је да је циљ да што више користимо иновације, технологију и креативност, како би ова транзиција била ефикаснија, и како бисмо укључили цело друштво, привреду и посебно младе у овај процес.

"Оно што је наш фокус, јесте како да примењујемо вештачку интелигенцију, биг дата анализе, геопросторно планирање, сателитске снимке, како бисмо олакшали промене и омогућили механизме за рано упозоравање за поплаве, катастрофе, пожаре, и како бисмо могли да пратимо утицаје свега што се дешава", рекла је Брнабић.

Она је такође додала да ће међу приоритетима бити и пошумљавање и управљања депонијама.

"Сви ми заједно имамо заједнички изазов, а то је да заштитимо нашу планету, и цео свет практично чека на иновације које ће нам помоћи да заједно победимо у овој борби за нашу планету", закључила је председница Владе Републике Србије.

УН Дијалог о енергији, на високом нивоу, отворио је генерални секретар УН Антонио Гутереш.

Током више панела, видео порукама обратио се велики број светских лидера и представника међународних организација.

Дијалог је организован у циљу разматрања активности на глобалном нивоу за достизање Циља 7 одрживог развоја - Доступна и обновљива енергија, за подршку Агенде 2030 одрживог развоја.

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести