Бечки економски институт: Србија веома успешна у времену кризе

БЕЧ: Србија је стварно успешна прича, оцењује заменик директора Бечког економског институт Ричард Гривесон поводом представљања нове анализе економске ситуације у земљама централне, источне и југоисточне Европе.
ekonomska kriza, pixabay.com
Фото: pixabay.com
Гривесон је, у изјави аустријској агенцији АПА, казао да је Србија, после Велике Британије, број два у Европи по вакцинацији, а у континенталној Европи број један.
 
Истакао је да су томе допринели одлични односи са Русијом, али је додао да вакцине Србија добија из Кине.
 
Институт у својој студији оцењује да су земље централне, источне и југоисточне Европе пандемијску 2020. годину економски боље прошли него западне земље ЕУ.
 
За текућу годину Института у својој пролећној прогнози за источну Европу очекује економски раст од 3,8 одсто, слично оном у еврозони.
 
"Наше анализе показују да је источна Европе релативно добро прошла кроз пандемију 2020“, објаснио је Гривесон.
 
Рекао је да је реални БДП у 23 анализираних земаља у просеку пао за 2,3 одсто, што је свега једна трећина од пада у еврозони.
 
Објаснио је да су мере у борби против пандемије на зиму биле „слабије“ него током првог таласа, и људи су могли више да раде.
 
Такође, сматра Гривесон, повучене су поуке из финансијске кризе, што је помогло у савладавању корона кризе.
 
Кризом, додаје, биле су погођене претежно земље са већим услужним и туристичким сектором, као што су Италија, Шпанија, а на Западном Балкану Хрватска и Црна Гора.
 
"Само су Црна Гора и Хрватска имале већи пад од еврозоне“, констатовао је Гривесон.
 
Економски опоравак, према експерту Института, ове ће се године, након снажног раста инфекције преко зиме, успорити.
 
У наредне три године за све 23 привреде источне Европе очекује економски опоравак, али са великим разликама у брзини.
 
Док ће Србија и Турска брзо да се врате на пут привредног раста, земље као Чешка, Хрватска, Босна и Херцеговина и Молдавија ће тек 2022, а Црна Гора 2023, успети да се врате на „предпандемични ниво БДП-а, показује прогноза.
 
Највећи раст у овој години ће бележити југоисточна Европа, указује се у студији.
 
Експерти бечке организације очекују раст у Црној Гори у висини од 6,5 одсто, Турске за 5,8 одсто, Србије за пет процената, Косова за 4,8 одсто, Хрватску за 4,5 процената, исто колико се прогнозира и за Албанију.
 
Међутим Институт истиче да се ради, на једној страни о земљама које су монетарном и фискалном политиком успешно ублажиле пад као Турска и Србија, и на другој страни земље чија је привреда прошле године пала као што су Хрватска и Црна Гора које са ниског нивоа морају да се опорављају.
 
Што се Србије тиче, Институт очекује снажан раст, јер је она, како се наводи, уз висок буџетски дефицит брзо циљаним мерама помоћи реаговала.
 
Такође је, како се додаје, и Северна Макеоднија фискално-политички реаговала, али много касније, због чега тамошњи раст ове године неће бити тако висок као Србије.
 
Турска је, објашњава Гривесон, нискикм каматама и порастом кредита подрзала привреду.
 
"То, међутим, садржи и ризике, и средње и дугорочно није најбоља опција", констатовао је он.
 
Најслабији раст реалног БДП-а ове године ће, према прогнози ЊИИЊ, имати Естонија са 1,2 одсто, Белорусија са 1,5 процената, Литванија (2,1 одсто), Босна и Херцеговина (2,5 одсто), Бугарска (2,5 одсто) и Летонија (2,8 процената).
 
То је проузроковано, објашњава Институт, или на новом закључавању или на ограниченим фискално-политичком простору за деловање.
 
Гривесон истиче да туризам Хрватске и Црне Горе ове године неће ни приближно достићи ниво од 2019. године.
 
Експерти указују да је прогноза и даље, због и даље високог броја инфекција, несигурна.
 
"Све док стопа вакцинације не буде расла, постоје ризици пада у прогнози", наводи Бечки економски институт.
EUR/RSD 117.5697
Најновије вести