Приче Удружења туристичких водича Новог Сада о Алмашкој цркви

– Већ у првим деценијама од почетка насељавања Петровардинског шанца на левој обали Дунава, насупрот знаменитој Петроварадинској тврђави, као одраз духовних потреба првих његових становника, рађали су се први храмови, чији торњеви, како онда, тако и данас, доминирају панорамом града – тако причу о црквама у Новом Саду за „Дневник” започиње чланица Удружења туристичких водича Новог Сада (УТВНС) Мирјана Николић, и додаје да су прве цркве биле врло скромне и не тако великих димензија, грађене од балвана и набоја, покриване шиндром или трском.
almaska 1
Фото: Dnevnik.rs

Она истиче да је с приливом новог становништва тридесетих година 18. века, нарочито богатих београдских трговаца и занатлија, Срба, Јевреја, Јермена, Немаца и Цинцара, донет капитал и нова вештина пословања, што је омогућило бурнији урбанистички развој и квалитетнију изградњу. Тако су, како наша саговорница открива, на плану града из 1745. године обележене четири православне цркве: Саборна црква Светог Георгија, Успенска, Николајевска и Алмашка, уз Јерменску и Римокатоличку. Ове недеље Мирјана Николић открива причу о Алмашкој цркви, која ће бити представљена у два дела, а овај, први део приче, тиче се настанка Алмашке цркве.

– На север Новог Сада, у делу који носи назив Подбара, далеке 1717. године досељавају се у великом броју Срби из села Алмаша, које се налазило на тромеђи насеља Темерин, Сириг и Србобран – описује Мирјана Николић. – По својим досељеницима, Алмашанима, тај крај, који се данас сматра засебном културно-историјском целином, добио је име Алмашки крај. Већ следеће године они започињу изградњу свог првог храма, која је трајала до 1720. Приликом копања бунара у порти цркве је нађена закопана икона Света три јерарха – Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог. То је био „знак” за осниваче и градитеље да цркву треба посветити тим великим светитељима. Тако је установљена и храмовна слава – 12. фебруар по новом календару, а 30. јануар по старом.

По речима наше саговорнице, прва Алмашка црква није била дугог века те је 1733. године на истом месту подигнута нова, с темељима од печене цигле и зидовима од непече (черпића) и сводом и кровом од дасака. Цркву је, како истиче Мирјана Николић, осветио епископ бачки Висарион Павловић, те додаје да су већ 1775. године сенатори Пантелија Миланковић и Давид Рацковић изнели пред варошки Магистрат жељу да се изгради нова црква, пошто је постојећа сазидана од лошег материјала и склона урушавању и паду.


Без прекидања богослужења

Чланица УТВНС-а Мирјана Николић открива и занимљиво предање које је везано за градњу поменуте треће по реду Алмашке цркве, када су житељи тог краја скупили више новца него што је било потребно. Она наводи да, по жељи парохијана који нису хтели да се у време градње прекида богослужење, стара црква није срушена, већ је нова грађена око ње. Занимљиво је да је стара црква демолирана и изнета тек пошто је нова завршена.


Фото: Dnevnik.rs

– Као разлог више за овај подухват наведено је и то да црква има чудотворну икону Мајке Божје и да народ долази издалека да јој се поклони – открива Мирјана Николић. – О тој икони је остало мало писаних трагова, а сматра се да је највероватније нестала приликом уништавања и пљачкања Новог Сада од Кошутових побуњеника у јуну 1849. године. О томе колико је нови храм био важан житељима Алмашког краја говори и чињеница да је за његову градњу скупљено 12.040 форинти, иако је по прорачуну требало 9.326.

Коначно украшавање те монументалне и репрезентативне цркве у потпуности је завршено 1808. године, а њу је, како Мирјана Николић наводи, освештао тадашњи епископ бачки Јован Јовановић, у време владавине Франца Јозефа Другог. Она наводи да данашњим габаритима храм и даље доминира Алмашким крајем и читавим Новим Садом, те да су у звонику четири звона укупне тежине близу шест тона, а највеће од њих је уједно и највеће у Новом Саду. Ипак, храм није одолео страдањима те Мирјана Николић наводи да је 12. јуна 1849. године, током бомбардовања града, некадашњи оригинални торањ порушен, односно преполовљен, с Тврђаве испаљеним топовским ћулетом. Она истиче да је нови, који га и данас краси, нешто нижи од првобитног.

По сазнањима Мирјане Николић, храм је приликом прославе његове велике обнове, спроведене у лето 1852. године, посетио и аустроугарски император Фрања Јосиф, у време службовања бачког епископа Платона Атанацковића и патријарха српског Јосифа Рајачића. Двестота годишњица Алмашког храма је величанствено прослављена 1997. године, а пре две године је обележено и три века постојања те светиње.

– Међу многобројним личностима које су оставиле дубок траг у историји Новог Сада можемо поменути и једног од свештенослужитеља ове цркве, протопрезвитера, народног посланика и градоначелника Алимпија Поповића (1888–1967) – наглашава Мирјана Николић. – „Летопис Алмашке цркве”, његова писана заоставштина, обухвата период од 1717. до 1958. године и важан је извор за изучавање, не само прошлости Алмашке цркве већ и прошлости нашег града.

Текст и фото: К. Ивковић Ивандекић

ПројекатНови Сад, културно-историјска баштинасуфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.

EUR/RSD 117.5649
Најновије вести