Да би та реченица уопште била изговорена, било је потребно пола године истраживања, док је реализација замишљеног трајала додатних шест месеци. Након те године труда, експериментисања и непрестаних покушаја, Дарко је прошле године у октобру у Новом Саду први пут показао своје ручне ЛЕД лампе од дрвета и бетона и дао им назив „Таблед”. Од тада он постаје редован учесник свих „Ноћних базара” и „НС маркета”, где редовно приказује своја за сада четири модела, док три чекају на реализацију.
Дарко Јан иза себе има дугогодишњу каријеру у штампарији, док је давно био и тонски сниматељ у Радио Новом Саду. Осим тренутног рада у штампарији, тај Новосађанин се озбиљно посветио ручном прављењу ЛЕД лампи, а на такву идеју га је навела жеља за нечим новим и другачијим.
– Желео сам нешто да променим јер не желим више само да седим испред рачунара пошто то радим 25 година и доста ми је, сада се трудим да уживам у свему, и то ми је најважнији циљ у животу – рекао је Јан. – Још као клинац скупљао сам макете авиона, то ми је био хоби и ту сам се научио стрпљењу које данас омладини фали. Некако се оно задржало, и хтео сам да направим нешто својим рукама. Искористио сам могућности интернета и истраживао, иако на почетку нисам ни знао да ће то бити баш лампа.
Велика прекретница у Дарковом животу било је пресељење из стана у кућу, када је, како каже, схватио да себи може да направи радионицу. Уследило је много експериментисања, а за наш лист открива зашто је изабрао баш комбинацију бетона и дрвета.
Викенд за памћење
Последњег септембарског викенда, на позив пријатеља из „Мокрин хоусе”-а, заједничким снагама направили су креативну радионицу за петнаестак деце из Мокрина и околине. Они су им помогли да направе лампе, користећи материјал и алате, али и искључиво своје идеје. Дарко Јан је навео да су, на инсистирање запослених из комплекса, и сутрадан са свима поновили целу акцију те да им је тај викенд постао викенд за памћење.
– Много ме је заинтересовала та комбинација зато што су то контрастни материјали, а светло ме је одувек опчињавало те се све поклопило – закључио је наш саговорник. – Моја Средња електротехничка школа ми је помогла само да спојим жице, а с дрветом никада нисам имао тачке додира. Брат ми је доста помогао, објашњавајући ствари око тога, и стално сам сакупљао информације са свих страна. Схватио сам да нема зашто да ме буде страх у целој тој причи јер сам сабрао све што знам и јер сам спреман да научим оно што не знам.
Дарко Јан, осим знања, искуства, жеље и воље, има поред себе и сјајан тим, који чини његова жена Снежана, син Виктор, ћерка Ана и његова десна рука – кум Сале. Свако од њих има своје задужење које испуњава са задовољством, а у плану је да се ускоро покрене веб-продавница помоћу које ће заинтересовани моћи да бирају какву тачно лампу желе. Та могућност постоји и данас, када купци, осим модела, могу бирати између три боје дрвета и четири боје бетона. У понуди су три модела комбинације бетона и дрвета, док четврти представља сијалицу у коцки бетона.
– У циљу ми је била једноставност, спартански бетон, мали прекидач, нетипичан и интересантан кабел и магична сијалица... и шта ћете више? – приупитао је насмејани Дарко. – Користим дрво букве, али три нијансе, што је веома тешко јер је буква јако тврдоглаво дрво. Користим баш њу јер сам почетник у обради, али сам је добро савладао и добар материјал налазим па нећу још да експериментишем с другим.
Ручно направљене Даркове ЛЕД лампе красе бројне новосадске домове, често служе као поклон, а још чешће заврше у иностранству. Осим посвећености у изради лампе, „Таблед” је карактеристичан по украсној кутији којом се, како Дарко каже, многи одушеве.
– Поносан сам на све то и чврсто стојим иза тога да је то мој патент јер знам да таквог облика нема у Србији, због чега сам и заштитио своју идеју – нагласио је Јан. – Ја сам замислио да се људи прво одушеве кутијом и њеним обликом, штампом и детаљима. Затим, кад је отворе, да виде како је та лампа ушушкана. И на крају да, кад је изваде и упале – остану без текса. И тако то и бива, а за мене је највећа награда управо то одушевљење купаца. Ретко се данас деси да неко нешто ради за своју душу, да буде задовољан тиме и да може да заради.
К. Ивковић Ивандекић
