Могућа изградња подземне гараже у Алмашком крају

Одборници градске Скупштине усвојили су предлог Плана генералне регулације Алмашког краја, којим је обухваћено грађевинско подручје површине 22,58 хектара, које се наслања на заштићено старо градско језгро. Те зоне заједно представљају просторно-историјску целину од великог значаја за Нови Сад.
1
Фото: Фото: Д. Николић

Плански документ био је на јавном увиду до 4. августа, а од тада наовамо мало је коригован, на основу пристиглих примедби и сугестија и након јавне расправе и заседања Комисије за планове. На адресу Градске управе пристигло је 13 предлога и то од Академије уметности, Друштва архитеката Новог Сада (ДАНС), Удружења грађана “Алмашани” и Завода за заштиту споменика културе, али и од грађана и приватних инвеститора.

Усвојена је примедба Академије уметности, која се односи на повећање спратности објекта у Косовској 33, будући да суседни имају три или четири спрата, те ће на тај начин бити решене потребе те високошколске установе.

Примедбе Друштва архитеката делимично су прихваћене, односно оне у вези са расписивањем конкурса за доградњу Матице српске, док је Завод за заштиту споменика културе указао на то да се уређење паркинг површина “перфорираним плочама са травом” не уклапа у амбијенталну целину и стару калдрму, што је, такође, усвојено. На предлог Удружења “Алмашани” грађевина од споменичке вредности у Стеријиној 7 биће задржана у садашњим габаритима, са уличне стране.

План генралне регулације Алмашког краја у тој просторно-историјској целини предвиђа мање измене, а можда најинтересантнији податак је да градски урбанисти остављају могућност за изградњу подземне гараже у оквиру комплекса Матице српске и Библиотеке Матице српске. Урбанисти наводе и да би већину улица у Алмашком крају требало обновити, реконструисати коловоз и пешачке стазе, те изгра­дити бициклистичку у  Теме­ринској улици, с тим да положај стазе у источном, парном делу улице, још није утврђен и, како је објашњено, ту могућност неопходно је размотрити са службом заштите и у периоду након усвајања плана.


Првобитне улице на мапи града из 1745. године

Алмашки крај настао је између 1716. и 1718. године, када су се становници села Алмаш населили на мочварном подручју, испресецаном барама и рукавцима у близини Петроварадинског Шанца. Првобитне улице уочљиве су већ на мапи града из 1745. године, док су остале формиране током 19. века. Аутентична урбана матрица и парцелација видљива је и на плану Новог Сада из 1877. године, а тај карактеристичан сплет кривудавих и уских улица, променљиве ширине, последица је градње кућа између водених токова, бара и рукаваца. За разлику од Подбаре, где су ушорене улице, сокаци Алмашког краја су кривудави и тај неправилан облик последица је праћења природних карактеристика тла.


Раскршће улица Марка Миљанова, Ђорђа Рајковића, Земљане ћуприје и Милана Ракића биће реконструисано, те претворено у четворокраку   раскрсницу. Иначе, Завод за заштиту споменка културе уложио је примедбу на начин укрштања тих улица, која је делимично прихваћена, те је

првобитно планирана класична четворокрака раскрсница прилагођена, уз максимално задржавање постојеће зелене површине с платаном, и усаглашена с решењем Плана детаљне регулације Подбаре, који је, како је наведено, у завршној фази доношења.

Нове стамбене или пословне зграде, с највише спратом и поткровљем могле би да буду изграђене у неколико улица: Матице српске, Милоша Обилића, Милана Ракића и Стеријиној. Породично становање планирано је и у Улици Марка Нешића, односно ту ће бити низ стамбених објеката, док је пословна зграда висине до два спрата с поткровљем планирана на Тргу  Марије Трандафил 4. Када је реч о градњи нових објеката на простору  Алмашког краја, они ће, осим по спратности, и архитектонским изгледом мо­­рати да се уклопе у ту културно-историјску целину.

Предвиђено је да комплекс некадашње кожаре у Улици Саве Вуковића 28 буде намењен култури, образовању, старим занатима, грађанском активизму и слично. Осим тога, могуће је да ће поред Културне станице “Свилара”, уз Косовску улицу, бити изграђен објекат за потребе Академије уметности. План предвиђа очување зеленила, као и уређивање неколико слободних површина - платоа испред порте Алмашке цркве и на углу улица Петра Кочића и Стеријине, те јужног дела Земљане ћуприје, проширења у Улици Матице српске, као и дела Ђорђа Рајковића. Део плаца у Темеринској 26 биће искоришћен за потребе здравствене установе, а пре тога би   требало срушити објекат који се ту налази. Након тога, планирана је доградња зграде новог Центра за репродуктивно здравље у Алмашкој 4.

Подсећања ради, Алмашки крај је пре две године Одлуком Владе Републике Србије утврђен за просторну културно-историјску целину. Основна идеја уређења тог дела града је очување свих карактеристика амбијента и његове вредности, што подразумва наслеђе урбане матрице - праваца, ширине улица и микро тргова, с постојећим регулационим и грађевинским линијама.

Обнова фасада већ је започела, а градски Завод за заштиту споменика културе крајем октобра је одабрао фирме које ће израдити урбанистичко-архитектонски пројекат за уређење простора површине 22,58 хектара. Прибављање техниче документације, неопходне за ревитализацију дела града, који представља сам почетак Новог Сада, коштаће готово 97,6 милиона динара с ПДВ-ом (97.548.000), а уговор је закључен с новосадском фирмом ДБА, која је на тендеру учествовала с предузећима “Војвдинапројект”, “КЛМ инжењеринг ТМ” и “Андзор инжењеринг” из Новог Сада и “Интелинеа” из Београда. Одабрани пројектанти ће сву документацију, елаборате, нацрте, идејна решења и пројекте морати да заврше за највише 400 дана од увођења у посао.

 Ј. Вукашиновић

EUR/RSD 117.5844
Најновије вести