Берба грожђа у винограду Бојана Баше мешавина традиционалног и модерног

Да берба грожђа из златног доба карловачког виноградарства, коју је трајно овековечио у својој поезији Бранко Радичевић и која је у аналима забележена као посебно свечан чин, није сасвим изгубила некадашње чари протоком времена и продором модерне технологије у ту производњу, доказ је убирање слатких плодова винове лозе у винограду Бојана Баше.
е
Фото: Приватна архива

На првој овогодишњој берби у његовом винограду у Матеју последње недеље августа, када је убиран сиви пино, по принципу мобе, која је била доминантни модел рада некада, окупило се шездесетак људи, највише до сада. Берачи су Башини пријатељи из различитих места – Карловаца, Београда, Новог Сада, Суботице, Сомбора, Зрењанина... и при том, представници најразличитијих професија. Међу њима, другу годину заредом, али не у винограду, него за кухињским столом, био је и Белгијанац који живи у Стокхолму, професионални кувар Ник Мул, који је био задужен да тај чин и у гастрономском смислу буде врхунски догађај, како сви иначе доживљавају бербу код Бојана Баше и његове супруге Јелене.

Фото: Приватна архива

– Виноград је за мене уједно и место окупљања и породице и пријатеља, а берба с једне стране у оваквом броју берача, проистекла је из практичних разлога – каже Бојан Баша, некадашњи кошаркаш „Војводине”, а садашњи финансијски стручњак и произвођач такозваних природних вина. – Још увек немам подрум за прераду грожђа у Карловцима, па користим за то капацитете Оскара Маурера из Хајдукова, што значи да бербу и транспорт грожђа не могу да обављам у више наврата, него одједном, и то у што краћем времену од тренутка убирања до почетка прераде. За то је потребан велики број људи, којих имам међу својим пријатељима. У Карловцима имам  десетак пријатеља који као професионални берачи долазе и помажу, али ове године је учествовао рекордан број. Било је чак људи које смо морали одбити и замолити да дођу у друге бербе, пошто нас ове сезоне чекају још три.

Бојан каже да је прошлогодишња берба била прва права моба, на којој се окупило 45 људи, али да ју је овогодишња надмашила по броју берача и брзини обављеног посла. Већина берача била је између 5.30 и 6 сати у редовима и прионула на посао, тако да је до 10.30 у гајбицама било око пет тона пиноа. А и, додаје, овог пута су сви веома озбиљно схватили то што раде и били вештији у баратању маказама.

Берба у Бојановом поимању, осим посла, подразумева и дружење, па тако с берачима долазе и њихова деца и кућни љубимци и у пријатној атмосфери на позицији одакле се пружа диван поглед на друге винограде и засаде, шумарке, као и на Дунав, после брања проводе остатак дана.

Власница маркетиншке агенције Бојана Станковић из Београда каже да је прошле године први пут учествовала у берби и да је памти као невероватно занимљив догађај.

– Не само што смо научили нешто ново него смо се и добро забавили – каже Бојана Станковић. – Бројали смо дане до следеће. Љубитељ вина јесам, али не и толики познавалац као мој супруг, а нарочито ми се свиђа Башино оранж вино. Напорно је брати, посебно када је топао дан као што је сад био случај. Али, без обзира на то, радо ишчекујемо наредну бербу, за коју седмицу, и обавезно долазимо.

Графичка дизајнерка Бограђанка Ивана Милановић признаје да је до сада само слушала о овом догађају па је пожелела и да га доживи. – Хтели смо да осетимо ту забаву о којој се навелико прича и дошли смо, чак ни деци није био проблем да устану у 5 сати – прича Ивана Милановић. – Није нешто било ни напорно, нити је дуго трајало. Сигурна сам да ћемо поново доћи!

Карловчанин Војин Атанацковић, захваљујући истим афинитетима с власником винограда, коме је опредељење производња вина у којима има мало технологије, а више спонтаности и природности, раније је ступио у контакт и у више наврата долазио у Матеј, па тако и лане на бербу. За Бојана каже да је један од ретких који бербу организује на тај начин, с елементима традицоналног, и у којој су пријатељи главна радна снага.

Фото: Приватна архива
Матеј је моје место

Потреба да се бави виноградарством, каже Бојан Баша, произашла је из великог стреса на послу, али када је 2010. купио мали плац с викендицом у Матеју, мислио да ће му то бити само хоби и бег од градске вреве. Међутим, није одолео превеликим изазовима које Карловци у виноградарском смислу поседују. У међувремену је куповао околне парцеле и од почетних 56 ари сада има шест хектара. Три су под виноградима, догодине ће на још хектар и по засадити лозу, а онда следи и градња подрума.

– Посао ме је из Новог Сада, у којем сам одрастао, пре двадесет година одвео у Београд – каже Баша. – Размишљајући о куповини зелене оазе, логично је било потражити је у Карловцима, између Београда и Новог Сада. Лепо се осећам у њима, али Матеј је моје место, ту сам пустио корење.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.3179
Најновије вести