Фармацеуткиња Снежана Јовић о лековитим својствима лимуна

Лимун је данас добро познато јужно воће које припада роду цитруса. Синоним је за намирницу богату витамином Це, али поседује и биофалвоноиде, пектин, фолну киселину, витамин А, Бе 1, Бе 6 као и минерале.
1
Фото: pixabay.com

Присутан је у многим домовима: као додатак јелу, пићу или као зачин. Наиме, лимун се после соли највише на свету користи за корекцију укуса и побољшање варења. Али лимунов сок се не користи само у кулинарству, од њега се прави и етарско уље, а познато је коришћење лимуновог сока као „невидљивог мастила”.

– Један лимун има око 57 процената јестиве материје, на кору отпада 40 одсто, а на семенке око три посто. Ово јужно воће се не користи само за добијање сока и лимунске киселине: од коре се прави кандирано воће и добијају есенције и пектин, од семенки се добија уље, а остатак се прерађује за животињску храну. Лишће лимуна може се користити за справљање чаја. Једно одрасло дрво у повољним климатским условима даје 600 до 800 плодова годишње. Ово је заиста биљка са хиљаду врлина – упознала нас је фармацеуткиња Снежана Јовић.

Лимун се први пут у историји помиње 90 година пре Христа, када је био коришћен на фестивалу Јевреја у Јерусалиму. Неки извори тврде да се користио 800 година п.н.е, а да је у Европи постао познат за време римске владавине, а одатле се његов пут шири ка Персији, Египту и Ираку. Древни Египћани су сматрали да редовно уношење лимуна кроз храну или напитке, представља ефектну заштиту од разних отрова и зараза, а скорашња научна истраживања то потврђују. Тако да пракса стављања лимуновог сока на шкољке није само за побољшавање укуса, него и служи да неутралише бактерије ешерихије коли и салмонеле.

– Одувек се знало за његова лековита својства, па је тако Света Хилдегарда из Бингена (1098-1179), историјски важна исцелитељка, препоручивала женама са гинеколошким проблемима трљање подручја сакрума (тртична кост) и стопала лимуновим соком ноћу. За упалне болести и за избегавање нежељене трудноће користио се сок лимуна разређен у односу 1:10 са прокуваном водом. Чак постоји и прича да је чувени Казанова користио половину лимуна као цервикалне капе и као спермицид, јер је имао само двоје деце иако је спавао с многобројним љубавницама – открила нам је Снежана Јовић.


Трактат о скорбуту

– Лимун је познат као плод који је спасавао морепловце од тешке болести скорбут, која настаје због недостатка Це-витамина. Џејмс Линд је обавио прво клиничко истраживање у историји: изабрао је 12 морнара који су се хранили уобичајеном тешком чорбом од овчетине, и који су оболели од скорбута. Поделио их је у 6 група по двојицу, и свакој групи је давао различите лекове: јабуковачу, сирће, еликсир витриол, пасту од рена, слачице, белог лука и перу балзама (антисептик) и на крају, 2 морнара су добила по 2 поморанџе и 2 лимуна дневно. Једино су се они опоравили после 6 дана. Линд је објавио „Трактат о скорбуту” 1753. године, а од 1795. године је лимун постао обавезан у исхрани свих морнара – открила нам је фармацеуткиња Снежана Јовић.


Наука је потврдила да је лимун на самом врху листе намирница које садрже највише антиоксиданата. И не само то, захваљујући лимунској киселини, он неутралише токсичне материје и њихово дејство, олакшава варење, убрзава разградњу масти и побољшава асимилацију хранљивих састојака. Поред тога, садржи високи проценат селена и витамина Це, који повећавају одбрамбену моћ и успоравају старење, и витамина Бе групе, неопходних нервном систему. Мада спада у киселине, лимунова киселине смањује киселост организма.

Фото: Дневник/ Р. Хаџић

– Многима је познато да сок од лимуна због високе концентрације калијума у организму ствара калијум карбонат, који неутралише вишак киселости, односно алкализује организам. У ајурведи (традиционални индијски медицински систем) зову га „златна јабука”, а у Кини га зову „лимунг” што значи „добро за мајке”. Наиме, у ајурведи се сматра да подстиче варење, јер његов кисели укус појачава проток жучи и емулговање масноћа, па су индикације смањен апетит, анорексија, мучнина и повраћање... Попијен на таште сок од лимуна са топлом водом и медом стимулише пражњење црева – обајснила нам је Јовићева.

Од ове биљке се прави и етарско уље које се добија хладним цеђењем коре лимуна. Горке је ароме, горња нота (брзо и лако испарава у мешавинама, тј. она која прво се осети). Користи се да уклони токсине и ферментацију у слабо функционалној јетри. Исушује влагу и слуз из јетре.

– Етарско уље лимуна садржи висок проценат монотерпена, највише линанол, а ове хемијске компоненте делују антисептично, противупално и антиспазмодично. Неутралише преко 20 врста бактерија (менингокок, тифус, пнеумокок за 3-4 сата, а стафилокок за 5 минута) и вирус грипа. Зато се препоручује као антисептик у ординацијама, школама и болницама. Етарско уље лимуна оптимизује ресорпцију Це-витамина, делује на микроциркулацију – нагласила је Снежана Јовић.

Једна студија из 2004. године објављена у билетену „Brain research” тврди да етарско уље лимуна може да садржи својства за ублажавање бола и смањење тескобе. Ова арома утиче на нас тако што шири позитивну енергију.

– Етарско уље лимуна доприноси смиривању ума, менталној бистрини, отклањању умора и нервне напетости. Улива наду. Подржава емоционално тело, оснажује, даје налет снаге и мотивацију за даљи рад, брже прилагођавање, знатижељу, помаже мирном доживљавању и превладавању тешких ситуација. Распршује унутрашњи хаос, доноси бистрину ума, ослобађа ћелијска сећања. Природни је адаптоген, користи се у активним животним променама као што су путовање или пресељење – упутила нас је фармацеуткиња Снежана Јовић.


Рецепти

Рецепт за масажу: 2 капи етарског уља лимуна и 15 капи уља јојобе.

Масажа стомака: 3 капи етарског уља у 15 мл (кашика) базног уља (маслиново, кокосово...) код симптома паразита, гасова, тровања храном, гастритиса, желудачних тегоба.

Тродневни детокс: Можете га урадити 2-4 пута годишње. Обавезно је у току дана попити по 3 литра течности, најбоље воде. Први дан узимати 6 пута по кашичицу топлог маслиновог уља у које ставите кап етарског уља лимуна, а други и трећи дан узимате 6 пута по кап етарског уља лимуна у пола кашичице маслиновог уља.

Једном недељно можете направити детокс, да прескочите доручак и ручак и уместо њих узмете по 3 капи етарског уља лимуна у кашичици меда, уз узимање 3 литра течности у току дана.


Етарско уље лимуна је одличан адстригенс (стеже и скупља) па тако смањује проширене поре и зауставља крварење. Користи се у уљима за масажу код попуцалих капилара и проширених вена.

– У козметици се користи за избељивање коже код хиперпигментације или старачких пега. Уколико желите беле, „аристократске” руке такође можете користи ово уље мешајући га са неким базним уљем, али морате да знате да је оно фототоксично и да је најбоље да се апликује увече (када нема сунчеве светлости) односно 10 до 12 сати пре него што се изађе на сунчеву светлост – нагласила је Јовићева.

Када се етарско уље лимуна удише дуже времена оно дубински делује на емоције и може пробудити успавано и преозбиљно унутрашње дете, дати мотивацију. Може подићи ниво енергије, појачати комуникацију, отворити срце и смањити страхове да ћемо изгубити себе у другој особи.

– Етарско уље лимуна побољшава могућност фокусирања и може се рећи да негује ум. Корисно за децу која се боре са школом, учи појединце да буду максимално присутни фокусирајући се на једну по једну ствар. Распршује збуњеност и даје јасноћу, противтежа је менталном умору због превише учења или читања. Враћа енергију и менталну флексибилност на напор да се заврши пројекат. Корисно код поремећаја учења, без обзира да ли се тешко концентришемо или се осећамо неспособним. Чисти погрешне ставове попут „глуп сам”, „нисам добар ученик”, смирује страхове и несигурност и враћа поверење у себе – открила нам је фармацеуткиња Снежана Јовић и препоручила да што чешће користимо благодети које ово мало жуто сунце може да вам подари.

Марина Јабланов Стојановић

Фото: Р. Хаџић

EUR/RSD 117.5713
Најновије вести