Астролог Милош Савовић о самоспознаји: Пут којим се ређе иде

Дешава се да нас недаће у животу натерају да застанемо и да се, покушавајући да нађемо излаз, упитамо зашто нам се све то догађа. Често немамо одговор и мада најчешће можемо сами да пребродимо невоље, остају питања која траже одговоре... Трагајући за сопственим одговорима астролога Милоша Савовића је његов пут навео да помаже и другима да их нађу тако што је ујединио своје вештине и знања успут стицајући нова да би помогао људима да достигну свој пуни потенцијал.
њ
Фото: Pixabay.com

– Питао сам се зашто ми се неке ствари дешавају у животу и дуже време трагао за одговорима... Једног дана нашао сам се са мојом тетком која ми је у много наврата покушавала да исприча причу о нашој породици, али сам ја као и многи мојих година гледао на то као гњаважу и трудио се да такве разговоре избегнем. Први пут тог дана, пожелео сам да чујем шта то моја тетка има да ми каже... Тај разговор ми је био преокрет у животу и осим што сам добио неке одговоре, он ме је и подстакао да размишљам о сопственој карми.

Шта сте променили у свом животу?

– Вероватно вам је позната реченица да се учитељ појави онда када је ученик спреман. Тако су ми се ове спознаје породичне историје појавиле када сам ја био спреман. Оне су биле подстицај да размишљам о сопственој карми, а то ме је одвело на пут проучавања ђотиша, индијске астрологије. Ђотиш дословно значи светло и оно осветљава све што је непознато, нејасно и несхваћено. Изучавајући ту духовну астрологију схватио сам да је ђотиш нешто сасвим другачије од онога што сам на почетку очекивао. Фасцинирала ме је свеобухватност индијске астрологије и осетивши колико је само проучавање мени помогло, пожелео сам да и ја другима помажем. Када сам погледао своју карту схватио сам да је пут којим сам кренуо управо онај којим треба да идем.

Још је у античко време на уласку у делфски храм писало „Спознај самог себе“, а Сократ је као врхунски захтев људима истицао управо самоспознају. Зашто је то важно?

– Самоспознаја је кључ свега. Кад спознамо ко смо, знаћемо и где смо, зашто смо ту и куда треба да идемо. То кад се овако каже изгледа савршено једноставно, али не долазимо ми на овај свет с мапом и упутствима. Наш пут није баш широк друм са саобраћајним знацима који нас упућују како да стигнемо на нашу дестинацију. Тога нема и баш је у томе тешкоћа, али и лепота живљења. Стицање искуства, знања, превазилажење тешкоћа, сагледавање шире слике све то доводи до подизања свесности и самоспознаје. Без тога нема личног раста. Лично сам то све осетио на себи, спознавши своју сврху отпала је тежина, пуно тога се поправило и постало ми лакше, али нећу да се заваравам, још доста тога ме чека.

Ипак нађу се неки знакови, синхроницитети... Зар не?

– Тако је, не може се рећи да знакови не постоје, они су ту само ми морамо бити спремни да их видимо. Свесност нам помаже да уочимо сигнале поред пута и када их видимо наравно да ћемо лакше проћи. Не постоје универзални саобраћајни знакови – свако мора за себе да пронађе значење сигнала који му се појављују на путу. За почетак, прво мора да научи да их види, да препозна те синхроницитете... Да допусти да их интуиција води и биће им много лакше.

Колико томе доприноси и препознавање образаца?

– Да, битно је препознати и сопствене обрасце. Тада схватамо да су нам други људи огледало, да играју улоге – неко нам је подршка, неко препрека, али и ми другим људима исто – као у некој представи. Но, то није на нивоу логике и рација, него на нивоу енергије.

Зашто је већини људи тешко да спознају самог себе?

– Најтеже је окренути се себи. Многи избегавају да се суоче са собом због страха – шта ће тамо наћи или шта неће наћи. Већина има неку слику о себи, помало идеализовану и много је лакше окривити другог за сопствене недаће: државу, време у којем живимо, партнера, шефа, комшију, неког другог, него пронаћи проблем у себи. Увек је крив неко други. Чини ми се да смо тако учени, тек у последње време се потенцира да је одговорност за сопствени живот на нама. Није лако прихватити одговорност, али када се крене тим путем после неког времена осетићемо лакоћу и изазови нам неће тако тешко падати, лакше ћемо се носити са свиме што нам живот доноси. Освешћивањем или препознавањем ми схватамо шта је узрок одређеној последици.

Многи ту некако застану, јер нису сигурни да ли имају ресурсе да их превазиђу. Колико астрологија, односно ђотиш, може да им помогне?

– Веде значи истина, а ђотиш светло, тако да нам он осветљава пут. Ведски ђотиш се бави и предикцијом, али оно што је примарно је да нас упути како да се припремимо за одређен догађај, како себе да мењамо да бисмо превазишли изазовну ситуацију. Суштина је сопствена трансформација. Предикацијом се не бавим, али потенцијалима који су у контексту времена, да. То је мој пут консултација с клијентом да му помогнем да ради на својим потенцијалима.

Да ли бисте нам објаснили шта је то карма и колико је наш живот одређен њоме, а колико слободном вољом, односно избором?

– Карма значи дело, чин, а свако чињење покреће ланац узрока и последица. На карму може да се гледа као на трећи Њутнов закон, односно закон акције и реакције, јер се кармички закон управо заснива на томе да свако биће сноси последице сопствених дела. Може да се каже и овако да је карма судбина плус слободна воља. Према томе, чињење је истовремено испољавање воље и узрок условљености субјекта. Учешће слободне воље се повећава самоспознајом, радом на себи, односно подизањем свесности. Сматрам да можемо пуно тога да променимо набоље, али то не може преко ноћи само да се деси, него је то процес и наш избор би требало да буде да идемо путем промене.

Како превазићи тешкоће

Живимо у времену великих промена и многима је прилично напорно. Упитали смо Милоша Савовића како превазићи тешкоће, јер многе људе препреке на развојном путу зауставе:

– Ми стално замишљамо живот идеалним и бежимо од оног што нам изгледа лоше, али без увида какву нам то поруку шаље. Оно што би требало да урадимо је да прихватимо то лоше, не да би оно потрајало, него да бисмо решили ту ситуацију. Све оно што нисмо савладали стално нам се враћа: као ђаку који није савладао таблицу множења, па стално му долазе ситуације где мора да нешто помножи, а не уме, па иде тежим путем и сабира све док не одлучи да савлада ту таблицу множења и не схвати колико му је живот сада једноставнији. С друге стране једна народна мудрост каже „не псујте препреке, јер вам могу живот спасити“. Некада нас препреке у животу заустављају да не искорачимо тамо где не треба и то треба препознати. Можда није време и можда би требало само сачекати. Имам баш пуно таквих примера из праксе.

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести