У Луцерну најстарији наткривени дрвени мост у Европи

Да у швајцарском граду Луцерну који је и седишту истоименог кантона није тешко нађи земљака, показало се приликом очитавања зеленог европског сертификата у једном италијанском ресторану, чим се шефу ресторана „Ернесто Маструзе” Андрији Љубичићу указало моје име и презиме.
с
Фото: М.Митровић

У срцу старог дела Луцерна, ресторан је само један у низу са сунчане стране улице Ратхаускуа уз реку Ројс, која овде истиче из Луцернског језера, а одабрали смо га за окрепљење из практичног разлога, јер је једини имао две столице да са одраслим члановима фамилије за столом равноправно могу седети унуке близнакиње.


Улога у оснивању Швајцарске конфедерације

Град Луцерн се налази у средишњем делу Швајцарске и са 81.000 становника је седми по величини у Швајцарској, а удаљен је 55 километара од Цириха и 110 километара од главног града Берна. Војводство Луцерн је 1291. године са неколико мањих војводстава у окружењу основало Швајцарску конфедерацију, а Луцерн је имао и важну улогу у даљем ширењу конфедерације која сада обједињује 26 кантона.


На скверу и терасама локала уз реку Ројс, ври као у кошници, тешко се налази слободно место, поготово по лепом времену, какво се и нама осмехнуло, али и чињенице да се налази наспрам једне од главних атракција Луцерна - Капела моста (Капеллбруцке) на Ројсу који је најстарији натркривени дрвени мост у Европи!

- Долазе нам туристи из свих крајева света, тако да овде углавном имамо интернационалне ресторане, па уз ресторане са швајцарском кухињом има италијанских, енглеских и других. Трудимо се да све добро угостимо, било да долазе из Јапана, Кине, Америке - каже Андрија Љубичић који у Швајцарској живи и ради већ 36 година, од тога последњих 12 је у Луцерну.

Приметно је било да су гости за суседним столовима највише говорили нашки! Због гужве, није било прилике за дугу причу, али уграбили смо неколико тренутака. Љубичић је родом из Хрватске, а испричао је да у кантону Луцерн има доста људи са простора негдашње Југославије.

- Наши људи долазе овде не само због нас, јер знају да причам наш језик, него и због тога што су научили да мало више уживају него други. Када не раде, у слободно време, желе себи да приуште угођај, да се опусте након тешког рада и обавеза које им намеће све убрзанији темпо живота - вели Љубичић, додајући да се у граду лако могу препознати када крену у куповину у трговинске центре. 

У непосредном и срдачном разговору, Љубичић не таји да се веома радо сећа друговања за време служења војног рока у ЈНА, посебно истичући другаре из тих дана.  - Лепе успомене ме везују за другове из војске, Александра Керкеза и Горана Станимирова из Вршца. Дружења с њима су ми најдражи моменти и радо се сећам тих времена које смо заједно проводили у Горњем Милановцу. Проживео сам доста лепог и у Београду, где сам похађао Војну академију. Тамо су ми живела два ујака, имам и родбине у Београду, тако да су све то предивне успомене. Нема веће гостопримљивости, него међу Србијанцима. Штета је што наших људи у угоститељству овде има све мање, јер је у питању услужна делатност која је захтевна и за фамилију мало незгоднија. Онај ко се тог посла радо лати, може опстати у угоститељству - рекао нам је Љубичић.

Неизоставна је шетња древним натркривеним Капела мостом, који укосо спаја две обале реке, а изграђен је у првој половини 14. века. Грађени су овде дрвени мостови и пре овог, али је Капела мост као веза између старог и новог дела града кроз векове обнављан и сачуван, па је постао главна туристичка атракција Луцерна. Да због насипања обале у 19.веку није скраћиван ради изградње кеја, Капела мост би био и најдужи дрвени натркивени мост на Старом континенту, јер је био дуг 285 метара! Са садашњих 204,7 метара колико је дуг заједно са надстрешницом, безмало два метра заостаје за мостом на Рајни на швајцарско-немачкој граници између Штајна и Бад Зекингена.

У средишту моста је 35 метара висок осмоугаони водоторањ изграђен 1300. године, чији простор је поред основне функције у прошлости служио као осматрачница, затвор, магацин и архива, а сада је ту смештена продавница пића и сувенира. Испод крова мост је украшен троугласто обликованим сликама на којима су приказани догађаји из прошлости Швајцарске и града Луцерна, такође и ликови светаца и хероја. Серија је раније обухватала 158 слика, а од 147 сачуваних, у пожару који је захватио мост 1993. године већина је изгорела. Од оштећених и пронађених након ватрене стихије 30 је рестаурирано. Када је мост скраћиван 1835. године уклоњено је 25 слика које приказују живот светог Маурицијуса као заштитника Швајцарске, па су се оне смештене у средињем делу моста као замена за изгореле.

Циклус слика настао је у време контрареформације, када су градски челници пропагирали лојалност католичкој цркви у протестантско-реформатском окружењу. Иначе, након пожара направљене су копије 145 слика, укључујући и 86 уништених, али је дошло до спора да ли на обновљени мост треба поставити само неспаљене оригинале или и копије уништених слика. По устаљеној пракси која се практикује у швајцарском моделу демократије, на референдуму је 2014. године већина била да се на мосту окаче само спасени оригинали.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести