Лена Ковачевић: Пролећну турнеју почињем у Новом Саду

Певачица Лена Ковачевић наступиће пред новосадском публиком 8. марта од 20 часова у Синагоги, где ће, како организатори најављују, са својим музичарима повести публику у „музичко путовање” кроз које ће извести неке од својих највећих хитова и то у новим аранжманима, посебно припремљеним за овај наступ.
Ирина Дуплевскаја/Лена Ковачевић
Фото: Ирина Дуплевскаја/Лена Ковачевић

Лена ће певати песме са својих студијских албума и бројне хит-синглове, али и нумере које су компоноване за потребе филма „Није лоше бити човек” који је режирао њен отац Душан Ковачевић. Улазнице за овај концерт су у продаји и могу да се купе у Музичкој омладини Новог Сада. Певачица, чији се глас може чути на радијским станицама широм Европе и која је ангажована на неколико различитих  иновативних концертних и музичких пројеката, за наш лист говори о свом предстојећем концерту у Новом Саду, борби за женска права поводом Међународног дана жена, али и о својој музици и успесима.  

Какав репертоар припремате за концерт у Новом Саду који ће бити одржан 8. марта у Синагоги и хоће ли се концерт тематски разликовати од ваших уобичајених наступа?

– С обзиром на то да имамо иза себе и рад на филму, музици за филм „Није лоше бити човек” на репертоару имамо и нове песме из филма које је компоновао Бајага. Од последњег дружења са вашом публиком десило се много нове музике која се емитује на радио станицама широм региона и наши концерти увек причају причу тог музичког путовања кроз нове пројекте, али у сваком граду увек имамо нешто специфично што желимо да пренесемо.

Овим концертом започињете своју пролећну турнеју. Где ћете то све наступати и јесте ли успели да, након што је пандемија одредила нове услове наступања, повратите енергију и спој са публиком на концертима?

– Нови Сад је, сасвим симболично, с обзиром на то да је родни град моје мајке и људи које волим и да су се ту срели моји родитељи, сјајна полазна тачка за нове концерте. Одатле је и за мене све кренуло. Следећи градови су, Боже здравља, Скопље, Лазаревац, Ниш, Крагујевац, доста градова у Србији, затим градови Републике Српске и Црне Горе на лето. Ми ћемо се трудити да у односу на околности посетимо што више градова.

Фото: Ирина Дуплевскаја/Лена Ковачевић

Будући да у Новом Саду наступате за Међународни дан жена, шта бисте рекли, колико смо у општој борби за толеранцију и равноправност полова одмакли? И јесмо ли се удаљили од суштинског обележавања Међународног дана жена?

– Чини ми се да је доста позитивних промена у смислу да се јавно и отворено прича о неким темама које су када смо ми били мали биле табу. То је почетак, дуг је пут ка заштити женског положаја у овом свету.


Повуку ме емоције и мелодија

Најавили сте да тренутно и сами пишете нову музику за свој албум. Како ће нове песме звучати и шта вас инспирише док стварате?

– Повуку ме емоције и мелодија, то је тако леп процес, урадила сам две песме које сада треба да снимимо за један диван женски и мушки вокал и две песме за мене, са тимом са којим годинама радим и желим да их реализујем. То ме заиста чини срећном, без обзира на то да ли је моја музика или је неко написао за мене, већ тај креативни процес.


Да ли вам прија пажња која се поклања женама на тај дан и шта је то што вама измами осмех на лице?

– Лепо је обележити тај дан неким лепим догађајем, али сасвим искрено, тај и такав однос према жени, али и жене према мушкарцима, треба да буде подједнако важан и леп сваког дана у години. Ово је можда идеалан дан да причамо о томе и да то практикујемо током године.

Шта је за вас дефиниција једне успешне жене 21. века?

– То је тако сложено питање јер, ако размишљамо на „материјалан” начин, под „успешна жена” се често мисли на каријеру или оствареност у том смислу. Ако мислимо о души, успешна жена је она која је истински испуњена љубављу и унутрашњим миром и задовољством, која своју срећу проналази у малим животним стварима и уме да учини људе око себе срећнијим у свом присуству. Спојити те две жене, у 21. веку, огроман је задатак, али уз Божију помоћ је све могуће.

Јесу ли и друштвене мреже наметнуле женама нека погрешна уверења о лепоти и њиховом угледу и позицији у друштву?

– Нажалост, почели смо да мислимо о изгледу и позицији у друштву као апсолутним мерама среће, не ја и моја генерација можда, али младе девојке то виде и постављају на основу тога своје животне приоротете. Изгледати добро и бити успешан је лепо, али поставити то испред духовног живота и рада на унутрашњем човеку води сигурно у депресију и незадовољство и то видимо данас више него икада. Има супер садржаја на тим истим мрежама, има људи који освешћују људе и боре се, тако да није све црно, треба пронаћи те позитивце и мало се умети насмејати тој појави, хумором се лечимо.

Споменули сте филм „Није лоше бити човек”, у којем смо вас гледали прошле године. Шта након биоскопског живота овог филма кажете, да ли је публици недостајало таквих нежних прича које враћају веру у људе?

–  По реакцијама публике, а посебно у Новом Саду, рекла бих да јесте. То је потпуно другачији филм него што је Душан правио до сада и то ми се толико допада, што и после великог искуства на филму уме да нас озбиљно изненади, волим и причу и музику овог филма, тренутно се успешно приказује по свету, у Белгији, Немачкој, Луксембургу, Чешкој, Швајцарској...

Колико је, из ваше визуре, данас тешко бити човек и шта су његови највећи изазови?

– Да сачува своју душу! Ми смо, објективно, начином живота и брзином мисли и података поприлично разбијени. Данас је, мислим, велики подвиг сачувати унутрашњи мир и умети живети.

Колико вам је пријао излет у глумачки свет и да ли бисте волели да се поново нађете у некој телевизијској или филмској улози?

– Уколико би био неко мјузикл - филм, заиста бих са великом задовољством, зато сам и била део овог пројекта, имала сам позиве за неке слатке серије и филмове баш дивних имена са телевизије и филма, али без музике, то није то.

Ваша песма „Цафе” доказ је да музика не зна за границе. Јесу ли вас та интернационална искуства и успеси освестили и учинили да не поништавате своје квалитете и услехе, што је негде у основи свих нас?

– Песма „Цафе” је негде моја лична карта, али и остале песме као „Пожури” која се емитује у Турској на нашем језику. То су дивне ствари, али много лепше од нас и тих успеха је управо музика. Она је, била и остаје иза нас, језик неба.

Владимир Бијелић

EUR/RSD 117.3078
Најновије вести