Нова изложба „Идентитет(и)” у Галерији Матице српске

Овогодишњу изложбену сезону Галерија Матице српске започиње данас у 20 часова отварањем поставке „Идентитет(и).
Илустрација/Љубица Цуца Сокић, Аутопортрет са белом марамом,1936–1939.
Фото: Илустрација/Љубица Цуца Сокић, Аутопортрет са белом марамом,1936–1939.

Представе жена у српском сликарству (1918–1941)”. Изложбу ће отворити Маја Гојковић, потпредседник Владе и министар културе и информисања Републике Србије.

Изложба се бави различитим идентитетима, представама и начинима презентовања жена у српској ликовној уметности између два рата. По речима др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске, музеји у савременом добу нису само места на којима се слике излажу и чувају, него и место активног дијалога у коме се постављају важна питања за наше друштво.

– За нас као музејску установу питање положаја жена и њеног представљања је јако важно и ми смо то показали и у ранијим поставкама. На изложби „Перцепције, жена по мери друштва“, коју смо реализовали са Британским саветом, изложили смо паралелно дела српске и британске уметничке сцене и показали да положај жене нема ни географске, ни хронолошке границе већ су у питању општеприхваћени наративи који се тешко мењају. Ми као музеј можемо да допринесемо да место жене у друштву буде препознатљивије и боље заступљено.

Полазна тачка за реализацију нове поставке је мастер рад Николе Ивановића, кустоса ГМС, одбрањен на Филозофском факултету у Београду 2018, који је и аутор изложбе. Осмишљавајући изложбу  кроз примере одабраних дела из различитих националних музеја, аутор се, како је указала упраница ГМС определио да преиспитује национални, класни, родни и сексуални идентитет, као и питање перцепције сопства задирићи у осетљиву тему конструисања, али и деконструисања сваког од њих, како у погледу визуелне репрезентације, тако и из теоријског угла. Изложба је, по њеним речима савремено конципирана, модерна по приступу и интересавањима самог аутора, и методолошки се бави идентитетима и оним са чиме се сусрећемо у свакодневном животу.

Изложбу чини преко 70 експоната водећих сликара епохе из колекције Галерије Матице српске, али и других музејских установа Народног музеја, Музеја савремене уметности, Музеја позоришне уметности Србије, Музеја града Београда, Куће легата, Спомен-збирке Павла Бељанског, Галерије Милене Павловић Барили као и из приватних колекција које се први пут излажу у јавности.

- Фокус ове изложбе јесте идентитет и прича о свим нашим улогама које заузимамо и добијамо на свим друштвеним и уметничким релацијама – приватним, јавним, колективним, личним у покушају да разумемо себе и свет око себе у интеракцији са другима. Она је путоказ кроз лавиринт позиција, улога и стања које особа заузима у дефинисању себе и других, и покушај да се одговори на свевременска гогеновска питања одакле долазимо, ко смо, куда идемо и може ли нам уметност помоћи да боље разумемо себе и свет око себе-  каже аутор поставаке Никола Ивановић. -Тема је доста широка, тако да је морала да добије оквир и поднаслов- представа жене у српском сликарству. Подељена је на четири целине, и четири сале, и бави се представом најразличитијих женских идентитета смештених у контекст Краљевине Југославије између два светска рата. Највећи проблем ми је био које идентитете одабрати, и зато је фокус пао на оне најчешће спомињане национални, родни, сексуални и питање сопства. У првој сали је представљен национални идентитет, међу којима су одабрана дела Паје Јовановића, Зоре Петровић и Саве Шумановића. У другој сали су портрети глумица Народног позоришта, које преи-

спитује родни и професионални идентитет кроз дела Јована Бјелића, Вељка Станојевића, трећа целина прати дефинисање квира унутар српског сликарства, што је једно од ретких интерпретација те теме, кроз дела Петра Добровића, Ивана Радовића, Зоре Петровић и последње поглавље бави се питањем перцепције сопства кроз аутопортрете српских сликари међу којима су Љубица Цуца Сокић, Милена Павловић Барили, Зора Петровић, Лепосава Бела Павловић, Јелисавета Петровић. Посебни одељак изложбе је интерактивни део са публиком, инспирисан је италијанским редитељем Паолом Сорентином. Изложена су три портрета непознатих жена, а посетиоци ће имати прилику да створе сопствену причу о њиховом животу.

По речима Ивановића, идеја изложбе је била да се кроз та четири идентитета и причу о њему то обесмисли у нади да ће будућа времена донети контекст у коме неће бити важно ког је неко рода, нације, сексуалне оријентације већ да ће први утисак о некој особи бити оно што са собом носи.

Изложбу прати репрезентативна публикација на српском и енглеском језику чији је аутор Никола Ивановић. Током трајања изложбе, до 4. јула биће приређен и низ пратећих програма, а израђени су и нови сувенири.

Н. Попов

EUR/RSD 117.5731
Најновије вести