Обележен дан Библиотеке Матице Српске

Библиотека Матице српске обележила је свој дан установљен у знак сећања на 28.април 1864. када је из Пеште ка Новом Саду, запловио пароброд Напредак којим је пренета целокупна прву јавна научна библиотека у Срба.
1
Фото: Дневник/ Слободан Шушњевић

- Мисија Матице српске, од њеног настајања до данас, је да објављивањем дела савремених аутора представи оно најбоље што српска књижевност има да понуди. С друге стране, у овој установи чувају се нека од најважнијих рукописних издања и на тај начин брине о културној баштини српског народа од непроцењиве вредности – рекла је на јучерашњој свечаности Маја Гојковић, потпредесница Владе и министар културе и информисања. - Матица српска, најстарија књижевна, културна и научна установа у нашој земљи, један је од симбола српског народа и његове вековне борбе за опстанак и ослобођење на просторима где је вековима живео. Та борба, вероватно једна од најважнијих, вођена је на пољу културе, јер управо она чува идентитет сваког народа, одређује његов систем вредности и представља ослонац његовог развоја. Интелектуална и културна елита која је основала ову установу, наставила је да је брижљиво води и чува током скоро два века постојања.

Говорећи о значају Библиотеке која је основана и развијала се заједно с Матицом, њеној нераскидивој повезаности са Новим Садом Маја Гојковић је указала да се њеним пресељењем начинило од овог града центар српске културе тога доба и дало великих замах развоју уметности и културе у многим других области.

- У савременом добу важно је да институције попут ове не буду само окамењени прикази славне прошлости, већ и да иду у корак с временом. У свом главном циљу, неговању националног и културног идентитета, један од највећих изазова који стоји пред Матицом српском је како те традиционалне вредности приближити млађим генерацијама, често окренутим садржајима који имају карактер пролазности и непостојаности - навела је министарка културе. - Један од начина за афирмацију и популаризацију традиционалних уметничких израза код млађих генерација свакако је путем њихових представљања савременим средствима комуникације. Библиотека Матице српске и на том пољу не заостаје за најугледнијим установама у свету.

Податак да Библиотека данас чува преко четири милиона различитих рукописа, по њеним речима, сликовито говори да се налазимо у аутентичном храму књиге и писане речи. Књига никада неће изгубити своје место које има у образовању и развоју личности.

– Све добро што савременици стварају данас, почива, поред осталог, на богатом наслеђу које су нам оставили наши преци. Очување културне баштине јесте и мора бити приоритет сваке одговорне културне политике. Током близу два века постојања, Матица српска и њене установе и одељења поставили су стандарде, не само у нашој земљи већ и шире, како се негује култура једног народа. Библиотеке су чувари нашег колективног памћења. Велика је част, али и обавеза, настављати дело оних који су Матицу створили и изградили. Министарство културе у њој види не само установу од немерљивог националног значаја, већ и једног од кључних сарадника у остваривању стратешких циљева наше културе – указала је Маја Гојковић наглашавајући да чврсто верује да ће Матица српска и у будућности остати светли пример институције која културу чува од заборава, обогаћује је и унапређује.


Проширење зграде Библиотеке

- Библиотека Матице српске је инситуција од прворазредног националног значаја тако да подршку коју има од Покрајинске владе не видимо као обавезу, него као дуг великанима који су створили ову Матицу и оставили нам је у аманет, а са друге стране и као привилегију да унапређује рад саме установе - рекла је Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и најавила просторно проширење зграде Библиотеке непходно за њен велики фонд од преко четири и по милиона књига и рукописа и десетине хиљада публикација. Покрајинска влада ће бити један од главних носилаца решења тог проблема при доградњи објекта за чување свих вредних књига и публикација које чине културни идентитет издвајајући одређена средства за тај пројекат који већ дуже време чека такву прилику.


Председник Матице српске проф. др Драган Станић је честитајући Дан Библиотеке указао да је то празник свих оних којима је стало до културних вредности, а које без библиотека не би постојале. По његовим речима, библиотеке су места на којима се не учи само, не чита, не долази до сазнања, него се ту сања и креира оно што је бјудућност културе и читавог народа. Чувањем библиотека градимо будућност и Србије и целог српског народа. Беседа о књизи управника БМС Селимира Радуловића била је посвећена, уз сећање на априлске дане 1999. и како је рекао „великом српском, аустријском и светском писцу“ Петеру Хандкеу. Подсетио је и на још једног нобеловца, неправедно заборављеног британског књижевника Харолда Пинтера. На јучерашњој свечаности уручена је награда Златна књига Библиотеке Матице српске која је ове године припала академику Горану Петровићу. Жири за доделу награде чинили су академик Миро Вуксановић (председник), професор емеритус Славко Гордић и Душица Грбић, археограф саветник.

– Као приповедач и романописац Петровић се издвојио по снажном књижевном дару, ослоњен је на приповедачку традицију, а истовремено у најбољем смислу је модеран, писац богате наративне имагинације, мајстор стила, језика и композиције - наведено је у образложењу жирија.  –- Посао писца уздизао је и док је у краљевачкој библиотеци „Стефан Првовенчани“ успешно радио десетак година. Сада је у стручном савету Библиотеке САНУ.

Примајући ово угледно признање Горан Петровић је говорио о својој везаности за Матицу српску и њен Летопис још од студентских дана. Своју другу књигу „Атлас описан небом“ објавио је 1993. под окриљем Матице српске, где је одржано и његово прво књижевно вече. Двадесет осам година касније добија похвалу од БМС која у њему ођекује речима захвалности. Своју поетску беседу посветио је мери језика. Поводом награде Златна књига у Библиотеци Матице српске ће бити уприличен и округли сто о укупном делу Горана Петровића, а затим и штампан зборник радова изнесених том приликом.

Захвалницу Библиотеке Матице српске јуче је добила Народна библиотека Србије, за дугогодишњу изузетну сарадњу коју је примио управник Владимир Пиштало. Захваљујући се у име свих оних који раде у Народној библиотеци, Пиштало је указао да је стварање индивидуални, а култура колективни напор. Библиотекари, по његовим речима, осећају да раде племинит посао и на свима нама је да им укажемо дужно поштовање.    

Н. Попов

EUR/RSD 117.5736
Најновије вести