Ин мемориам: Марио Вукнић (1963-2021), сликар и конзерватор

НОВИ САД: Одлазак колеге и пријатеља заправо је делом и опроштај од заједно проведеног времена. Сабирање тих тренутака често делује као потрага за неутешним маркерима који су чинили карактер човека који није више међу нама.
sahrana, pixabay
Фото: pixabay.com, ilustracija

Заштиту културног наслеђа одувек су спроводили честити, племенити и поштени људи. Они су у тешким условима успевали да сачувају значајна покретна и непокретна културна добра, како би се генерације које долазе упознале са суштинским вредностима културе и уметности. Међу таквим људима, на истом задатку, био је и конзерватор рестауратор Марио Вукнић (1963-2021), виши стручни сарадник у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину у периоду од 1993. до 2021. године.

Рођен је 1963. године у Оџацима а дипломирао је сликарство 1988. године на Академији уметности у Новом Саду. На почетку каријере радио је као спољни сарадник на конзервацији мозаика у Лапидаријуму у Сремској Митровици 1988. године, као и на скидању, рекомпозицији и конзервацији фресака у манастиру Жича али и чишћењу и конзервацији фресака у куполи манастира Раковца, 1991. године. Током деведесетих година након што се запослио за у Покрајинском заводу (од 1992-93) године сарађује на конзервацији и рестаурацији иконостаса и зидних слика српске православне цркве св. Николе у Мартоношу, манастира Раковца, цркви Светог Георгија у Фабрици у Темишвару, Дому културе у Апатину, цркви у Бајши, Сурдуку, Сасама и манастиру Петковици.

Радио је на конзервацији сликарства и зидне декорације у Саборној цркви у Сремским Карловцима, Фрањевачком самостану у Коњицу (БиХ), цркви Успења Пресвете Богородице у Шибенику, потом на рестаурацији икона из ризнице СПЦ у Шибенику, цркви Светог Спиридона у Скрадину, конзервацији и рестаурацији слика Галерије Милана Коњовића у Сомбору, зидних слика манастира Бођани, иконостаса цркве у Футогу, иконостасу Преображенске цркве у Сентандреји и на делима из ризнице Епархије Горњокарловачке у Карловцу. Замало тридесет година дуги радни век, Марио Вукнић је посветио и испитивачким радовима након 2000. године, и то на сликама Збирке стране уметности Музеја Града Новог Сада, на целокупном сликарству цркве Светог Ђорђа у Сомбору и цркве Јована Крститеља у Бачкој Паланци, на остацима фресака и олтарским сликама у Фрањевачком самостану у Бачу (где је и руководио пројектом), иконостасу Пожаревачке цркве у Сентандреји, као и на конзерваторским радовима на живопису у цркви Богородице Одигитрије у Пећкој Патријаршији на Косову и Метохији.

Публиковао је реализоване испитивачке радове, упућен у најсавременије токове конзерваторске праксе и науке. Велики број уметничких дела Марио Вукнић је рестаурирао за приватне збирке у земљи и у иностранству. Бројним колегама и пријатељима недостајаће његова блага природа и посвећеност послу, истанчан склад разума и вештине, ненаметљивост у бескрајном завежљају несвакидашње топлине.

Био је ожењен и отац троје деце. Нека му је вечна слава и хвала!

Данило Вуксановић

EUR/RSD 117.2760
Најновије вести