ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ: Зашто читати Десанку Максимовић

Априлски број Летописа Матице српске отвара стална рубрика посвећена поезији и прози у којој су објављени прилози: Злате Коцић, Ђорђа Нешића, Милисава Савића, Драге Кекановића, Мирослава Алексића, Здравка Миовчића, Петра Милошевића, Давида Турашвилија и Етеле Фаркашове.
е
Фото: Дневник (Б. Лучић)

Рубрика „Есеји” доноси текст Јована Делића о књизи „Преко границе“ Миладина Ћулафића, а Душко Певуља анализира приче са сеоском тематиком и гласовите алегорично-сатиричне приповетке Радоја Домановића. Објављен је и одломак из књиге „Етка суровости” шпанског писца Хосе Оверхера и текст „Унизам у сликарству” водећег теоретичара и уметника међуратне пољске ликовне авангарде Владислава Стшемињског. У рубрици „Сведочанства” објављен је избор из писама Миодрага Булатовића која је приредио Радован Поповић.

О томе зашто читати Десанку Максимовић пише Иван Негришорац. Питање истакнуто у наслову овога текста делује наглашено парадоксално, наводи аутор, јер чему такво запиткивање о песникињи која по свим параметрима српске књижевности представља основни еталон и само оличење читаног, жељеног и вољеног песника? Ако је неко од српских песника истински у срцима широког круга својих читалаца, онда је то пре свих Десанка Максимовић (1898–1993). По речима Негришорца, Десанка Максимовић нам је, укупним својим песничким делом, помогла да јасније искажемо став разлога због којег ту песникињу, а и песништво уопште треба читати. Тај став гласи: песништво треба читати јер је оно тихи глас самог човековог опстанка. По њему, песништво спасава човека и оно дефинише меру људскости и достојанства света у којем живимо. Наравно, тако значајну мисију не могу да обаве макар какви песници: то могу само они најбољи, они који саму човекову егзистенцију сублимишу у нуклеус песничке речи. То могу само песници каква је Десанка Максимовић. Рубрика „Поводи” посвећена је Добрици Ћосићу (1921- 2014) поводом стогодишњице рођења овог књижевника. О националном освешћивању Добрице Ћосића у Југославији пише Зоран Аврамовић. Тања Којић бавила се женским ликовима у роману „Корени“ Добрице Ћосића и општим представама о жени које се у њиховој судбини обликују. Оваквим приступом указала је на могуће тумачење овог романа не само са становишта доминантне, у основи „мушке” приче, која се заснива на карактеризацији и судбини мушких ликова него и са становишта женске (не)равноправности у сеоској патријархалној средини. Приказани су и сложени видови карактеризације женских ликова у Ћосићевом роману, као битан део његове тематске и формалне модерности.

Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Миливој Ненин, Жарко Миленковић, Виолета Митровић, Јована Тодоровић, Нина Стокић и Маријана Јелисавчић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени. Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са сајта Матице српске.

        Н. Попов

EUR/RSD 117.5713
Најновије вести