Анкета ЦЕАС-а: Грађани Србије већином за ЕУ, против НАТО

БЕОГРАД: Разграничење између Србије и Косова, уколико би се ове недеље одржао референдум, на предлог председника и владе Србије и уз подршку САД и ЕУ, подржало би само 29 одсто грађана Србије, док је 54 одсто против таквог решења, показало је најновије истраживање Центра за евроатлантске студије и ЦеСИД-а, у које је Танјуг имао увид.
evropska unija, pixabay
Фото: pixabay.com, ilustracija

За корекцију административне линије, иначе, прошле године је било 10 одсто више грађана.

Само "трећинска" подршка разграничењу, осим што опада, у огромном је раскораку са подршком коју је владајућа СНС добила на изборима, из чега се можда може закључити да грађани, па и они који гласају за СНС, генерално подржавају економске, спољне и друге политике власти Александра Вучића, али не и политику по питању компромисног решења за Косово.

Осим овог, пажњу привлачи и податак из истраживања да чак 65 одсто грађана Србије подржава јачу сарадњу Србије са САД, без обзира ко је на власти у Вашингтону, а још 14 процената је неопредељено, односно није изричито против.

Такође, истраживање, чији резултати ће бити објављени вечерас, на отварању 8. београдске Недеље НАТО, показује и да чак 45 одсто испитаника сматра да је Србија током 90-тих чинила злочине у републикама бивше Југославије и на својој територији у истој мери у којој су их чинили и други у тим сукобима.

Кад је реч о Косову, иначе, 52 одсто испитаника сматра да је Резолуција 12 44 Савета безбедности УН донекле повољна по Србију, али не у потпуности, 23 одсто сматра да је повољна, док 10 одсто сматра да је неповољна.

На питање да ли би, у случају корекције граница између Србије и Косова, подржали останак јединица Кфора и на "српској" и на "косовској" територији, 40 одсто је одговорило да не би, уз објашњење да на српској територији треба да се налази српска војска, 28 одсто би подржало, јер сматрају да би то очувало мир после разграничења, а 20 одсто не подржава јер, како наводе, КиМ је српска покрајина.

Када је реч о интеграцији у ЕУ, уколико би ове недеље био одржан референдум о приступању Србије, 51 одсто грађана би гласало за, а када је реч о приступању у НАТО само девет одсто испитаника је одговорило за, док је 72 одсто против интеграције у Алијансу.

Ове године забележен је највећи проценат испитаника који сматрају да Србија треба да постане део ЕУ, у односу на 2018. када је за то било 47 одсто и 2019. када је за пријем у ЕУ било 49 одсто испитаних.

Такође, знатно је умањен проценат испитаника који су против уласка Србије у ЕУ, који је ове године 31 одсто, за разлику од 2019. када је било 40 одсто против и у 2018. када је било 36 одсто против.

Када је реч о НАТО интеграцији, ове године један одсто више у односу на прошлогодишњих осам одсто испитаника је за улазак Србије у НАТО, док је 2018. тај проценат износио 11 одсто.

Чак 72 одсто грађана је против интеграције Србије у НАТО, док је тај проценат прошле године био за шест одсто већи, односно 78 одсто.

Од укупног броја испитаника који су се изјаснили за то да Србија треба да постане чланица НАТО, њих 41 одсто оцењује да би гласали тако због безбедности, 22 одсто би гласало за јер сматрају да је то боље за грађане Србије, а осам одсто каже да је то добро да нас не би, како наводе, бомбардовали.

Испитаници који су се изјаснили да су против уласка Србије у НАТО, њих 63 одсто, кажу да би гласали против због НАТО бомбардовања 1999. године.

Међутим, на питање да ли би данас подржавали улазак у НАТО да НАТО није учествовао у бомбардовању СРЈ/Србије - 52 одсто ипак не би подржало улазак у НАТО, док 29 одсто би.

На питање да ли је било неког објективног основа да НАТО бомбардује Србију, 76 одсто испитаника, односно три четвртине, је рекло да је Србија бомбардована без разлога, 14 одсто њих су се изјаснили на начин да не знају, односно да не може да се процени, док само три одсто сматра да су разлози то што Слободан Милошевић није хтео да да оставку на место председника, а два одсто као разлог виде отцепљење Косова.

Испитаници су одговарали и на питање да ли подржавају јачу сарадњу Србије са САД у области економије, одбране и безбедности без обзира ко је на власти у САД, при чему 65 одсто њих је рекло да подржава, 18 одсто је одговорило негативно, док 14 одсто нема прецизни став по том питању.

Да се политика САД према Србији у последње време променила на боље него што је била пре сматра 40 одсто испитаника, док 44 одсто сматра да је остала иста као и у претходном периоду.

На питање шта је то што Србију кочи да поново успостави што јачу партнерску сарадњу са САД, највећи проценат испитаника, њих 36 одсто, сматра да је то тренутни статус на Косову, 26 одсто оценује да је разлог то што Србија има развијене односе са Русијом и Кином, док 15 одсто као разлог виде бомбардовање 1999. године.

Једнак проценат испитаника - 43 одсто - је и за и против боље сарадње Србије и САД у одбрани и безбедности, уколико би САД подржале корекцију границе са Косовом.

На питање да ли сматрају да је Србија током деведесетих година чинила злочине у републикама бивше Југославије и на својој територији, 45 одсто испитаника каже да је чинила у истој мери у којој су их чинили и други у тим сукобима, док 43 одсто је одговорило да није чинила злочине и да је искључиво бранила српски народ

Славиша
21.07.2020 • 19:22
Ово је чиста анти Српска пропаганда коју би свака цивилизована земља,да се ради о њој забранила на својој територији,али се поставља битно питање,зашто се ове и сличне ствари толеришу у Србији?Дали због ових и оваквих ствари ми Срби неможемо да имамо националну владу и да водимо своју националну политику,него нам увек неко други одређује ко ће бити премијер владе и министри у тој и таквој влади,а онда на даље нам се тако и политика води у земљи,а за ово је нај бољи пример министарство пољопривреде Србије,и политика цена истих производа,која иде свима у корист сем Српском сељаку и паору.
EUR/RSD 117.5653
Најновије вести