Oтворене 62. „Змајеве дечје игре“

Традиционални јунски програми „Змајевих дечјих игара“, 62. по реду, отворени су у Спомен-збирци Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици. Ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ посетили су песников гроб, где је Змајеве стихове говорио драмски уметник Иван Јевтовић.
e
Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Под слоганом „Нек је ведро све по свету“, овогодишња манифестација ће на централним градским трговима и улицама старог градског језгра, као и у образовним установама социјалног и здравственог старања, окупити више од 7.000 учесника, односно деце и младих из Србије и региона, као и 40 стваралаца за децу. Награда „Змајев штап“ ове године додељена је младој књижевници Ивани Нешић, која је отворила „Змајеве дечје игре“.

- Драги пријатељи, данас сам двоструко срећна – истакла је Ивана Нешић. – Најпре због тога што смо овде окупљени у једном лепом амбијенту у којем причамо о лепим стварима, а поред тога, срећна сам због себе и не знам како да опишем то шта за мене значе „Змајеве дечје игре“ и награда „Змајев штап“. Кад сам их, као девојчица, гледала на телевизији, нисам могла да замислим да ћу икада бити њихов учесник, а поготово то да ћу их икад отворити и понети неку награду. С обзиром на огромну традицију коју фестивал има, та награда ми посебно значи. Деци бих поручила да читају, да се радују и да смо ми ту због њих.

Награда „Змајевих дечјих игара“ за изузетан допринос популарисању књижевности за децу припала је проф. др Зорани Опачић са Учитељског факултета у Београду, а награду „Плави чуперак“ ове године дели четворо аутора – Весна Алексић, Пеђа Трајковић, Горан Новаков и Зоран Пеневски.

- Једна списатељица је рекла: „Од деце увек треба и кретати, она су неопозива будућност света. Деци припадају све године, данас и сутра.“ То би требало имати на уму када говоримо о књижевности за децу – нагласила је награђена проф. др Зорана Опачић. – Неки од највећих српских писаца су писали о детињству и за децу, па иако Змајево стварање за децу можда није било прво, без њега се није могло ни на почецима, ни данас када се та књижевност разгранала, и несумњиво се без Змаја неће моћи ни у будућим временима. Његове песме данас су једнако живе и актуелне, а његово познавање дечје природе дубоко и истинско. Његово дело постало је везивна твар историје српског детињства. Можемо га назвати колом младим, колом новим, које кроз времена плешу, како би сам Змај рекао, „наследници светог жара“.

Б. Павковић

EUR/RSD 117.3460
Најновије вести