Значај примене пробиотика у ери ковид-19

Дигестивни систем човека представља сложени екосистем у коме домаћин и цревна микрофлора живе у равнотежи. Микрофлору црева чини око 100 милијарди добрих бактерија, са више од 500 различитих врста.
w
Фото: Pixabay.com

Та огромна војска  корисних бактерија нас штити од оних лоших бактерија, вируса и других биолошких претњи за људе. Професорка др Надица Ковачевић из Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине каже како смо, на жалост, имали прилику да будемо сведоци те чињенице у протеклој години, током које је велики број болесника са коввид-19 лечен у Клиничком центру Војводине.

Како објашњава, пре више од 2000 година Хипократ је рекао  “Све болести крећу од црева” чиме је препозната улога и важност нашег дигестивног система. Данас је познато  најмање 25 обољења чији се настанак повезује са измењеном цревном микробиотом. Скоро 80 одсто ћелија имуног система се налази управо у дигестивном систему, што значи да проблеми у цревима утичу на имуни систем читавог организма. Стога можемо рећи да су здрава црева  предуслов нашег укупног здравља.

Здрав цревни систем треба да садржи око 85 одсто добрих бактерија. Смањење њиховог броја омогућава насељавање патогених, односно лоших, микроорганизама. Свака особа има различиту варијацију цревне микрофлоре и самим тим различиту заштитну активност која се сматра јединственом као отисак прста. Међутим те корисне бактерије су живи микроорганизми и као такви подложни су штетним утицајима из спољне средине. Одређена храна, пиће, лекови, претерано хлорисана вода, стрес, чак и амалгам из зуба, имају штетно дејство на микрофлору црева. Услед дејства патогених микроорганизама или штетних фактора из спољне средине, стабилност цревне микрофлоре се нарушава и тада је неопходно насељавање дигестивног тракта пробиотским културама које ће повратити нарушену равнотежу у цревима.

- Пробиотици су живи микроорганизми који ако се уносе у довољним количинама  и довољно дуго, могу да буду корисни за здравље домаћина. Постоји више бактеријских пробиотика и само једна пробиотска гљивица, сахаромицес буларди. Пробиотици за себе везују велики број штетних бактерија и вируса и убрзавају њихову елиминацију из организма. Због тога се код појаве цревних инфекција применом пробиотика могу да ублаже симптоме болести и скрате трајање дијареје – објашњава др Коваћевић.

Истраживања су показала да се у ковид-19 вирусној инфекцији дијареја јавља  код око 20 одсто болесника. Механизми који узрокују дијареју током ковид-19 су вишеструки и највећим делом су условљени самим вирусом.

- Међутим, појава ковид-19 донела је и широку, понекада врло некритичну  примену  антибиотика, што је условило и појаву њихових нежељених ефеката. То се пре свега односи на  антибиотски узроковане дијареје, а посебно клостридијум дифициле инфекцију која је годинама уназад глобални здравствени проблем и једна од водећих интрахоспиталних инфекција у свету.. Тежи облици ове инфекције захтевају болничко лечење и јављају се углавном код старијих особа са лошом имунолошком одбраном – наводи др Ковачевић и додаје како се на Клиници за инфективне болести из године у годину континуирано лечи велики број ових болесника, у складу са савременим терапијским смерницама.

Др Ковачевић наглашава како проблем клостридијум дифициле инфекције постаје увећан чињеницом да скоро трећина болесника након прве епизоде болести, у наредних шест недеља развија релапс.  Главни предиспонирајући фактор за то је управо дестабилизована заштитна цревна флора. У превенцији поновног јављања клостридијум дифициле инфекције значајно место заузимају пробиотски препарати који у свом саставу садрже гљивицу сахаромицес буларди. Главна предност ове пробиотске гљивице је то што може да се користи у комбинацији са антибиотицима, јер је природно отпорна на њих и то је чини идеалним пробиотиком у борби против антибиотски узрокованих дијареја.

- Истраживања су показала да је ризик за добијање клостридије смањен за више од 50 одсто, ако се са применом пробиотика почне у прва два дана од примене антибиотика,. Регенерација цревне микрофлоре код акутних дијареја постиже се за три до пет дана, јер су оштећења природне микрофлоре блажа и краћа. Због тога терапија пробиотским препаратима може да траје око пет дана. Код антибиотски узрокованих дијареја, нарушавање заштитне цревне флоре је веће и дуготрајније, те се примена пробиотика препоручује континуирано све време током антибиотске терапије и два до три месеца након престанка њихове примене, јер је то период потребан за потпуну  природну регенерацију заштитне цревне микрофлоре – објашњава др Ковачевић.

Према њеним речима, у доба великог броја препарата који служе за превенцију и одржавање здравља, препарати пробиотика су убедљиво међу најбројнијима. На сам помен пробиотика  њихово дејство се везује на заустављање дијареје, ипак њихов утицај на наше здравље је много већи.

         Љубица Петровић

EUR/RSD 117.5713
Најновије вести