Психолог Маја Мандић Марковић о достизању циљева: Поставити видљиву мету

Како бити успешан је питање које многи људи себи постављају. Пут ка успеху увек тражи циљ, тј. прво мора да се зна шта се жели, јер како је још давно рекао римски филозоф и писац Сенека „Ко не зна у коју луку плови ниједан му ветар неће бити повољан”! Зато смо упитали психолога Мају Мандић Марковић да нам објасни шта је важно у постављању циљева и како да се без много лутања по узбурканом мору стигне до луке, односно жељеног циља.
њ
Фото: Pixabay.com

Шта је важно у формулисању циљева?

– У формулисању циљева потребно је да будемо позитивни, односно да запишемо шта хоћемо, а не оно што нећемо или не желимо. Поред тога препознамо шта активно ми можемо да радимо у правцу његовог постизања, да тај циљ зависи од нашег деловања. Такође је битно да будемо свесни који резултат очекујемо и како ћемо и по чему знати да смо постигли циљ. Након тога следи израда плана акције и задатака који стоје пред нама да бисмо остварили то што желимо. И најважније од света – акција и деловање, корак по корак.

Према вашем искуству, колико људи се озбиљно позабави собом на овај начин и колико то утиче на успех у остваривању својих циљева?

– Постоји изрека „Не можеш да погодиш мету коју не видиш”. Исто тако не можемо да остваримо своје жеље и снове ако их не препознамо и искрено не формулишемо. Многа истраживања поткрепљују идеју да је веома важно постављати циљеве и радити на њиховом остварењу. Особе које постављају своје циљеве су генерално успешније, срећније и организованије од оних који то не чине.

Већ само размишљање у правцу жељених циљева нас покреће и активира. Оно појачава свесност, у смислу да смо отворенији за прилике и да ћемо пре видети могућности за кретање у правцу оног ка чему тежимо.

Постоје и они који део тога ураде, али негде на том путу посустану – нешто их заблокира…

– То је сасвим нормално, уобичајено и често у нашем искуству. Постоје циљеви за које су потребне године и много рада на различите начине и постоје циљеви које наизглед није тако тешко остварити, али у нама искрсавају неке унутрашње баријере и нејасни застоји.

Како препознати блокаду и како је превазићи?

– Унутрашње и спољашње баријере и препреке природни су део сваког циља. Да је лако, и да нема препрека већ бисмо то урадили. Један део блокада везан је за унутрашње саботере. То су они делови наше личности којима је потребно да буду превазиђени, трансформишу се, одрасту или изађу из своје зоне конфора. Добро је да поставимо себи питање: „Шта добијамо овим застојем?” или „Шта морамо да жртвујемо у нашем садашњем стилу, начину живота, односа, да бисмо створили циљ?” То је оно чега морамо да се одрекнемо, а држи нас у садашњој позицији.

Да ли је и одуговлачење самосаботажа?

– Одлагање и одуговлачење у акцији коју је потребно извести је један од непогрешивих знакова самосаботаже. Понекад оно може да буде везано и за природу креативног процеса или усмерење да је потребно да овладамо још неким знањима, вештинама или ојачамо друге капацитете који су нам битни за постизање постављеног циља.

Коју особину би требало да негујемо код себе да бисмо достигли циљ и били успешни?

– „Девет пута падни, десет пута устани.” Ова јапанска пословица нам указује на најважнију особину за досезање наших жељених остварења – истрајност. То је једина особина која краси све успешне и остварене људе без обзира на социјални статус, имовину, ранг у друштву, образовање, класу, породично порекло, личну историју, године старости, пол, националну, религијску или другу припадност. Ако нешто желите, никад немојте да одустанете од активног кретања ка томе, без обзира којом брзином идете и колико правите пауза и стајете на одмориштима!

Колико је важна наша повезаност с циљем?

– За циљеве је важно да буду из срца, односно да су то постигнућа, на која кад помислимо нам се заблистају очи, заустави дах, а душа се обрадује. Они не морају да буду сасвим реални. Битно је да у њима постоји изазов који нас у исто време озари и од кога нам задрхти срце. Прави циљеви су они који нам омогућују да полетимо, да растемо, да остварујемо своје снове и аутентичне потенцијале. У реду је да нас и плаше. Као што је рекао Наполеон Хил, отац психологије успеха „Ако нешто пожелимо, сигурно имамо и капацитет да то остваримо.” Друго је питање да ли смо спремни да платимо цену која је потребна за остварење.

Важност самоприхватања

– Врло је важно да прихватимо себе такве какви јесмо, са свим квалитетима које имамо и недостацима на којима можемо да радимо. Ми нисмо готова творевина ни зацементирани као личност. Док год смо живи, ми смо уметничко дело у настајању и усавршавању. Када погледамо себе на тај начин, са разумевањем и љубављу, постајемо свесни да смо у већини ситуација у којима смо огорчени, љути или тужни због свог става и понашања – урадили најбоље што смо могли у датом тренутку. Деловали смо онако како смо знали и умели. Да смо знали боље, урадили бисмо боље. Једино важно питање је како ћемо решавати такве и сличне ситуације када искрсну у будућности. Шта можемо да урадимо, научимо, предузмемо да у будућим околностима да будемо задовољни и честитамо себи на напретку – открила нам је психолог Маја Мандић Марковић.

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.5814
Најновије вести