Нинине мустре: Пливање

НОВИ САД: Када неко научи да плива, то се сматра великим успехом. Није то необично када знамо да је већи део планете прекривен воденим површинама и добро је знати да нам је доступан и тај, већи део планете. Ипак, пливање као дисциплина, за ову прилику је мање важно од пливања као метафоре коју често у животу користим, а у последње време то радим веома често.
Nina Martinovic Armbruster
Фото: Dnevnik.rs

У смислу сналажења у животним околностима, људе делим на пливаче и непливаче. Непливачи су они који воду виде као непремостиву препреку којој не желе ни да приђу и прави су мајстори у проналажењу разлога да воду избегавају и да је сматрају опасним непријатељем. Ако се догоди да у животу наиђе неки велики талас у који неминовно морају да зароне, они ће да се љуте, одбијају, и на све могуће начине избегавају да се поквасе. Када их талас захвати, најчешће их поклопи и само ретки успеју да извуку живу главу.

С друге стране су пливачи, тј. они који су иако им је то у неком тренутку било мрско, хладно, мокро и одбојно, ипак научили да пливају. Без обзира на величину или силину таласа који им се приближава, они зарањају у њега задржавајући дах и користећи урођену способност тела да се искобеља на површину, израњају и по највећим таласима. Верујем да је човечанство последњих година запљуснуто управо таквим великим таласима промена који нас свако мало преплављују и претумбавају. Хтели, не хтели, морамо да се бацимо и да пливамо како знамо и умемо.

Непливачи галаме, оптужују једни друге због превеликих таласа, траже кривце и хистерично се буне као да ће тиме зауставити талас који надолази. Пливачи дубоко удишу, хватају ваздух и зарањају у талас пливајући ка мирној површини да би поново удахнули, а онда наставили даље, све док се узбуркано море не умири, а једном ће се свакако умирити.

Трудим се да када већ морам да зароним, да онда у тим пливачким фазама што више уживам. Некада запињем, пливам борећи се да стигнем што пре до неке обале, а некада се окренем на леђа и опуштено одмарам на површини, скупљајући снагу за нове пливачке подухвате. Важно је да увек са пажњом дишем, поготово кад је море веома узбуркано и не дозвољавам да се нагутам воде нити да је случајно удахнем у плућа.

Дакле, у околностима на које не могу да утичем, трудим се да пливам, најбоље што умем. Талас посматрам, процењујем његово кретање и ослањам се на себе и своје способности. А непливачима само могу да поручим једно наизглед неприхватљиво, али опет једино решење када се већ нађу у води: само уколико неутралишете страх, можете да се опустите, осетите где је површина и допустите природи да ради за вас. Сама ће вас вода избацити на површину, а онда ћете се ваљда и сами сетити да удахнете. Страх је много већи проблем од таласа.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com

EUR/RSD 117.5713
Најновије вести