У ПОСЕТИ СОФИЈИ Град који расте, али не стари

Бугарска престоница - Софија, пружиће прави ужитак онима који је посете, јер ће, осим пријатног обиласка овог крајње нетипичног европског града, открити причу о његовој дугој историји, али и културно-историјском наслеђу које се у њему крије, уз забаву која је карактеристична за сваку модерну престоницу.
2
Фото: Dnevnik.rs

Сви који је посете увериће се у то зашто је оправдан њен мото по којем она непрестано расте, али не стари. Иако је њена историја дуга готово 2.000 година, бугарска престоница заиста одаје утисак младог и живахног града.

Софија би се пре свега могла описати као врло модеран и отмен град, чија грациозна архитектура одузима дах и тера пролазнике да застану поред сваке грађевине.

Основали су је Трачани, а вековима је заузимали Римљани, Византијци и Турци, који су оставили свој траг на њен изглед и традицију, која се и данас негује, али се непрестано прилагођава модерном добу. Ипак, за разлику од осталих старих бугарских градова, Софија на прву не одаје утисак града дуге историје, а то је, како смо сазнали, због тога што је цео град по ослобођењу од турске власти, реновиран па су тада и  њени стари обриси заувек изгубљени.

Занимљиво је да је данашњи центар града изграђен на рушевинама старог римског уврђења Сердика, по којем је некада носио име, а чињеница да корачате по траговима изгубљене прошлости оставља посебно снажан утисак. Испод Цркве свете Софије, по којој бугарска престоница данас носи име, налази се, како се процењује, чак 400 римских гробница, чији су поједини делови откривени и могу да се посете. Испред цркве, која је изграђена још у 4. веку, а њен данашњи изглед потиче из 6. века, постављена је и биста лаву, који симболизује живот војника који су изгубљени у бројним ратовима из прошлости.

Одмах преко пута смештен је и симбол града - Храм Светог Александра Невског, у којем је и седиште Патријаршије. Храм је подигнут у част руском свецу, кнезу Александру Невском и палим борцима из руско-турског рата. Ова светиња простире се на 3.170 квадратних метара. Иако је камен темељац за његову изградњу постављен још 1882. године, храм је почео да се подиже тек 1904, а завршен је 1912. Због Балканских ратова није освећен све до 1924. године. У њему је смештена највећа збирка православних икона Бугарске. То је, иначе, један од најскупљних храмова јер су сви његови делови увезени из иностранства. Његова позлаћена купола висока је 45 метара, а храм има 12 звона, од којих најтеже има чак 12 тона, а најлакше десет. Његов величанствен изглед мами туристе да га посете током дана, а током ноћи он је осветљен тако да се може видети из готово свих крајева града.

Како Софију називају и православном метрополом, у њој, свакако, треба посетити и Цркву Светог Ђорђа, Руску цркве и Цркву Свете недеље, у којој су положене мошти српског краља Милутина Немањића. Занимљиво је да се верује да је управо ова црква изграђена од истог камена као и чувени мост у Вишеграду. На листи знаменитости је и величанствени Национални театар Иван Вазов, који је изграђен 1912. Након пожара 1923. театар је реновиран и већ наредне године у овом позоришту постављена је једна од најскупљих сцена у Европи, која се користи и данас. Театар може да прими око 900 посетилаца и седиште је културних дешавања Бугарске. Иначе, у главном граду ове земље налази се десетак позоришта и културних установа, па га називају и градом театара.

Фото: Dnevnik.rs

Бег од врелине асфалта може се потражити у неком од многобројних паркова у којима су смештене фонтане. Испред Националног театра налази се један од највећих паркова, у којем се организују летње манифестације и окупљају млади, који овде практично преузимају улогу уличних свирача, те весело поздрављају све оне који застану крај њих не би ли „украли“ делић њиховог перформанса. Кад смо код музике, у више од 20 угоститељских објеката у самом центру града пушта се искључиво yез музика, што даје посебан гушт љубитељима културе и уметности, које у Софији има на претек.

Налик Београду, и овде је ноћни живот богат, па обожаваоци доброг провода могу да одаберу кафић или клуб по мери и укусу. У овом граду популарни су и угоститељски објекти на кровивима вишеспратница, које свакако, не треба заобићи у посети овом граду јер се са њих пружа заиста величанствен поглед на цео град. Уколико се у њих упутите ноћу доживљај ће, загарантовано, бити још већи. 

Текст и фото:

Владимир Бијелић

EUR/RSD 117.5849
Најновије вести