Карахантепе, још једно важно налазиште неолита у Турској

ШАНЛИУРФА: Археолошко налазиште Карахантепе, по времену настанка и облику здања блиско познатијем Гобеклитепеу, једно је од најважнијих открића у последњи десет, 15 година на подручју југоисточне Турске, оцењује археолог Неџми Карул.
karahantepe1
Фото: TANJUG/ ALEKSANDAR AREZINA/bs

Оба налазишта употребљавана су од око 9.500 до 8.000 године пре нове ере, имају слична овална здања и у њима бројне стубове у облику слова Т, али док су темељи Гобеклитепеа од комада камена, новина Карахантепеа је основа уклесана у стену, навео је турски стручњак.

Неколико десетина новинара из свих делова света међу првим су странцима који су у петак имали прилику да на позив Министарства културе и туризма Турске посете неолитско налазиште уочено 1997. године у удаљеној брдовитој области у широј околини града Шанлиурфе.

Археолошки радови на Карахантепеу почели су тек пре две године, а Карул је, одговарајући на питање агенције Танјуг докле се тренутно стигло, опрезно оценио да је ископано можда тек "један посто" веома пространог брда и налазишта, које се налази недалеко од сиријске границе.

Значај Гобеклитепеа, чије је ископавање траје од 1995. године, и недалеког Карахантепеа лежи у њиховом истовременом повезаном развоју као места у горњој Месопотамији, која су поред обредних делова имали и просторије за становање, у доба кад су људи били тек ловци и сакупљачи.

"Са Гобеклитепе смо имали један пример за тумачење прошлости. Сада имамо (са Карахантепеом) други, другачији поглед. Поред Гобеклитепеа и Карахантепеа почели смо ископавања још налазишта у близини, и биће их укупно 12", рекао је Карул.

Фото: TANJUG/ ALEKSANDAR AREZINA/bs

Док су на брду Гобеклитепе пронађене бројне камене фигуре животиња, и њихови рељефи уклесани на стубовима који иду и до пет и по метара висине, Карахантепе има мање стубове, а као новину доноси и у камену исклесане људске главе у просторијама.

Према речима Карула, на Карахантепеу је до сада пронађено око 250 Т стубова, а уз главно овално здање пречника осам и дубине два метра, налази се повезана мања просторија са 11 фалусних каменова, коју су становници пунили водом до одређеног степена, као базен.

"Шта се дешавало у тој просторији је врло сложено питање. Мислим да је још рано за тумачења, али могло се радити о некаквом обредном пролазу", оценио је професор праисторије на Истанбулском универзитету и руководилац ископавања на Гобеклитепеау и Карахантепеу.

Док не буде као Гобеклитепе отворен за јавност, археолошки Музеј у Шанлиурфи место је на коме су изложени предмети из Карахантепеа, међу којима је неколико камених скулптура са преплетеним људским и животињским ликовима.

Фото: TANJUG/ ALEKSANDAR AREZINA/bs

"Археологија не мора да прати туризам, али сви имају право приступа на налазиште. Урадићемо оно што можемо да га отворимо за јавност. Требају нам још месеци...Можда ћете моћи да дођете овде следећег лета", рекао је Карул страним новинарима приликом обиласка Карахантепеа.

Изложбу посвећену Карахантепеу је у четвртак обишао турски министар културе Мехмет Нури Осрој, који је у Музеју ШСанлиурфа свечано отворио пројекат "Камена брда" (Таш тепелер).

Задатак "Камених брда" је да се под тим скупним именом брендира и боље представи светској културној и туристичкој јавности 12 неолитских налазишта југоисточне Турске.

EUR/RSD 117.5759
Најновије вести