Археолошки парк Виминацијум: Живот блиставог града античког доба (фото)

Археолошки парк Виминацијум се налази близу Костолца (код Пожаревца). Први пут смо га посетили пре више од петнаест година, па када смо улазили у њега ових дана видели смо много промена – више локалитета је доступно за разгледање: амфитеатар, терме, мамут парк...
Марина Јабланов-Стојановић/Поглед на авантура парк, римску вилу десно и каструм
Фото: Марина Јабланов-Стојановић/Поглед на авантура парк, римску вилу десно и каструм

Изграђен је хотел који је у облику римског каструма, римска вила, авантура парк... Кроз остатке античког града водич је била историчарка уметности Љиљана Јовић, кустос у овом комплексу.

– Ово је пре свега храм науке. У Виминацијуму се веома озбиљно бавимо научним истраживањима, али се и трудимо да свима презентујемо не само научне чињенице, него и културно-историјско наслеђе на занимљив начин. Желимо да кроз радионице намењене деци и одраслима оживимо дух антике на овом нашем поднебљу и да свим нашим посетиоцима учинимо приступачним сазнања како се на овим просторима живело у античко доба, пре свега на територији блиставог града Виминацијума, како су га историчари тог времена описивали – рекла је Љиљана Јовић.

Виминацијум је основан пре 2.000 година као војно утврђење (каструм), једно од многих на десној обали Дунава. У овој, данас би рекли касарни, боравило је пет до шест хиљада војника – легионара. Овде су биле стациониране две римске легије VII Клаудијева и IV Флавијева легија. То су били граничари, смештени у близини Дунава (на 500 метара) док је он данас читавих пет километара одавде. Овај каструм се налазио у тадашњој римској провинцији која се звала Горња Мезија (Moesia Superior) која је захватала простор данашње Србије јужно од Саве и Дунава, узани појас Македоније, Црна Гора и пола Босне и Херцеговине.

Фото: Марина Јабланов-Стојановић/Љиљана Јовић испред реконструкције античког театра

Виминацијум има важну улогу, јер је био престоница ове провинције. Средином III века био је права метропола и простирао се на територији око 500 хектара. По свим критеријумима био један од важнијих градова Рима на Балкану.

– Тако развијен и богат, наравно да је био и мета освајача. У ИВ веку то су Готи, па долазе Хуни, који га уништавају, ипак и после тога живот у тада разореном граду се наставља, али долазе Гепиди, Авари, Словени који настављају с разарањем и пљачком тако да је он после ВИ века разорен и уништен и живот у њему није настављен. Оно што је остало од његових грађевина је током векова разграђено, а највише грађевинског материјала одавде се однело када се градило средњовековно Смедерево. Земља је полако затрпавала његове темеље који су данас испод ораница које окружују ово место. Када живота више нема, природа се враћа – објаснила нам је Љиљана Јовић.

Никада није заборављен, јер је сувише био значајан. Обилазили су га разни истраживачи, први археолози долазе у XIX веку, али највидљивији рад на овом археолошком локалитету је после 2002. године. Желели смо да сазнамо како се одвијао живот у овој римској престоници:

Фото: Марина Јабланов-Стојановић/Некрополе Виминацијума

– Према нашим сазнањима, Виминацијум је био један од највећих градова Антике, који је уједно био и изузетно богат град – права метропола како бисмо данас рекли. То је град који је имао преко 30.000 житеља што би у данашњим мерилима био неки милионски град. Имао је изузетно велику политичку и административну улогу, био је престони град Горње Мезије и трговачки центар. Налазио се на Дунаву који је био граница, али и „ауто-пут“ античког доба, преко кога се одвијала сва могућа размена људи, добара, идеја... Овде можемо да пратимо развој заната. На овом подручју су се правили луксузни предмети тога доба, тако да је трговина и занатство цветало – открила нам је нанаша саговорница.


Туристички садржаји

– Личним залагањем људи који су овде дошли као истраживачи Виминацијум је прерастао у једну од највећих атракција на територији Србије, како за научни свет тако и за све остале. У оквиру археолошког парка постоји хотел који је направљен у духу римског војног логора, располаже са 16 соба доступних посетиоцима. Све собе уређене су у античком маниру али имају и све погодности савременог доба (купатило, WiFi). Може се испробати кухиња из античког времена према римским рецептима Апиција и Плинија. У понуди је доручак, ручак или вечера припремљена према тим рецептима, али то је специјална услуга и она се мора заказати. Организовали смо концерте, фестивале, сада нас корона омета, али ваљда ће и то проћи – пренела нам је Љиљана Јовић, водич и кустос у археолошком парку Виминацијум.

Римске терме у Виминацијуму

– Римљани су радо одлазили до терми – јавних градских купатила и Виминацијум је имао око осам терми. Ми смо истражили ове за које претпостављамо да су једне од већих. То су били прави спа-центри у данашњем смислу, где су се древни Римљани одмарали, купали и уживали. Осим базена са водом различите температуре постојала је и сауна и собе за масаже. Људи су могли да нешто попију и поједу, да се друже, склапају послове, политичке савезе, завере... Терме су биле доступне свима – мушкарцима и женама. Биле су бесплатне све до трећег века када се одвајају мушкарци од жена и уводи плаћање за сиромашне грађане, елита је, изгледа, увек била заштићена – открила нам је Љиљана Јовић.


Не би требало заборавити да је ово био и духовни центар. Хришћанство се овде врло брзо прихватило и Виминацијум је био и епископско седиште. Пре тога овде су били неговани и други антички култови осим званичне римске религије.

– На овом простору је цветала велика мешавина народа и култура. Налазимо потврде за то: на надгробним споменицима и саркофазима нашли смо и олтаре посвећене божанствима која нису типична ни за Рим нити за ово поднебље. То значи само једно, да је овде био велики уплив како са Истока, тако и са Запада религијских и културних образаца и утицаја који су се овде преплитали – истакла је Љиљана Јовић.

Према речима нашег водича Љиљане Јовић, Виминацијум је био прави космополитски град – зна се да овде није било религијских сукоба пагана и хришћана. Занимало нас је на основу којих чињеница то може да се тврди.

Фото: Марина Јабланов-Стојановић/Римске терме

– Знамо на основу налаза из гробница, нама је град мртвих открио град живих. Ми смо у гробницама проналазили накит и предмете за свакодневну употребу који имају представе како паганских, тако и хришћанских симбола у оквиру једног гроба. То само значи да је та особа поштовала како једну тако и другу религијску заједницу, правила и веровања – објаснила је наша саговорница Љиљана Јовић, кустос Археолошког парка Виминиацијум.

Оно што плени посетиоце Виминацијума је то што могу да стекну утисак како се живело у њему. Сви туристички садржаји које ово место нуди су у складу са античким духом и помажу и деци и одраслима да упознају и схвате живот тог доба.

Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић      

EUR/RSD 117.5819
Најновије вести