Француски писац Емануел Рубен у Новом Саду промовисао књигу "Уз Дунав"

„Вожња бицикла пумпа срчани мишић. После четири хиљаде километара кроз Европу можда нисам други човек, али сам сигуран да имам веће срце”, пише, између осталог, у својој књизи „Уз Дунав”, француски писац Емануел Рубен, који је ове путописне есеје написао након бициклистичке туре кроз земље Југоисточне Европе.
1
Фото: С. Шушњевић

Како је на страницама ове књиге навео, то путовање научило га је шта значи бити човек, солидаран са свим људима чак и у највећој самоћи, који не вреди више од другога. Ту хуману поуку преузео је, како је написао, од Европљана које је на својој авантури на два точка упознао. Емануел Рубен у овој књизи читаоце упознаје са мање познатим пределима Југоисточне Европе и води их кроз историју и културу народа који живе на том простору, а све то бициклом, уз Дунав. И управо је боље разумевање различитих култура једна од главних окосница књиге, која је сада доступна и домаћој јавности захваљујући издавачкој кући „Академска књига”.  

– Живео сам у Новом Саду две године, проводио доста времена уз Дунав и у то време почео сам да размишљам о књизи у којој ћу говорити о путовању Европом бициклом, а пошто сам проводио доста времена на реци пожелео сам да ову авантуру прођем управо уз њу. Књига је базирана на том путовању и она није фикција, дакле све је реално. Мој пријатељ, са којим сам ишао, и ја смо сваки дан пролазили од места до места кроз удаљене регије. Стартовали смо у Одеси, а завршили у Стразбуру. За 48 дана прошли смо 4.000 км бициклом и на овом путовању упознали много људи и пили доста ракије – рекао је кроз смех за Дневников ТВ магазин писац Емануел Рубен на недавно одржаној промоцији књиге „Уз Дунав” у културној станици „Свилара” у Новом Саду.

Фото: С. Шушњевић

Његови путописи надахнути су епопејом кроз мочварну делту Дунава и евроазијске степе Украјине, остатке Чаушескуове Румуније, преко бугарских плажа што се румене у сумрак, Ђердапске клисуре у Србији и мађарске границе опасане бодљикавом жицом.

– Има доста сличности међу народима и културама људи који живе на том подручју. То су све људи са Дунава, који су, како сам закључио широкоумни и навикнути на миграције, на космополитске градове као што је Нови Сад, Русе у Бугарској, Одеса у Украјини или Беч у Аустрији. Неке од ових предела и земаља сам раније откривао и већ познавао, као што је нпр. Украјина. Србију сам познавао јер сам ту живео, као и Беч, Будимпешту, Немачку. Откривао сам Румунију и Бугарску у којима раније нисам био – објаснио је Рубен за наш лист и додао да му је на путу било занимљиво јер је упознао различите људе. – Било је међу њима доста радозналих житеља који су желели да нас упознају и имали бројна питања о Француској. Многи нису разумели зашто ми ово радимо. За нас је то било важно јер смо желели да прођемо Европом, али не уобичајеним правцима оних који путују са запада. Ми смо желели да променимо фокус и стартујемо са истока, а да онда дођемо назад до запада. Годинама сам живео у источним земљама Европе и пожелео да будем антрополог и етнолог старог континента и зато смо кренули да га откривамо управо из тог дела.


Заљубљен у Нови Сад и бициклизам

Занимљиво је да је највећи део књиге „Уз Дунав” Рубен написао док је боравио у Новом Саду, због чега се у књизи овај град спомиње чак 65 пута.

– Открио сам Нови Сад у јануару 2015. године када сам дошао са својом партнерком, остали смо две године и овај град је заиста био велико откриће за мене. Први утисак о Новом Саду је био хладан, мислио сам да су ме бацили у неко село, али врло брзо се то променило и почео сам да волим ваш град, највише захваљујући Дунаву и тој специфичној архитектури коју налазимо на Подбари, где сам и становао. Међутим, ја сам стекао утисак да је Нови Сад изашао из Дунава за разлику од других градова који ми делују као да кампују привремено на Дунаву – истакао је Рубен и додао да Нови Сад може да парира и неким европским градовима у којима је заступљен бициклизам. – Док сам живео у Новом Саду често сам возио бицикл па могу да кажем да је веома једноставан град за вожњу, ту је дуга традиција вожње бицикала и један је од првих у Европи који је имао бициклистичке стазе.


Како је рекао, његова књига говори о удаљеним местима Европе, али и односу друштва према границама. Рубен сматра да се народ Европе налази управо на њеним границама, што је покушао и да интерпретира у књизи „Уз Дунав”.  

– Као писац желим да мапирам границе Европе, али не као географ већ кроз кроз различита места и народе који у њима живе. Мислим да Европљани јесу народи са граница. То је случај нпр. са украјинским народом јер је Украјина земља граница, а исто је и са земљама бивше Југославије, али и балтичким земљама. И Дунав је граница, конкретно ова река дели земаље који јесу односно нису у Европској унији – испричао нам је Рубен.

Емануел Рубен је један од ретких европских писаца који промовише нашу културу и књижевност у свету, а Нови Сад доживљава као свој град. Академска књига је 2017. године објавила Рубенов роман „Снежна линија” који је 2014. године био у најужем избору за Гонкурову награду. За путопис „Уз Дунав” Емануел Рубен добио је награде: „Никола Бувије“ (2019), „Америго Веспучи“ (2019), Велику награду „Спорт и књижевност“ (2019) и Награду „Амик“ Француске академије (2020).

Тродевну промоцију која је у Новом Саду одржана ове недеље поводом објављивања књиге путописних есеја „Уз Дунав”, организовала је издавачка кућа „Академска књига” у сарадњи са „Француским институтом”, а у оквиру програмског лука „Будућност Европе” у склопу програма „Нови Сад 2022 - Европска престоница културе”.

В. Бијелић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести