Писма Саве Шумановића у Адлигату

БЕОГРАД: Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат" у оквиру ког су отворени Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања добио је на поклон још 17 писама Саве Шумановића и његове мајке Персиде, Растку Петровићу.
pisma sumanovic, adligat serbia
Фото: adligat serbia

У фонду Удружења сада се налази 20 оригиналних писама и више од 50 страница рукописа исписаних руком Саве Шумановића и његове мајке.
Оснивачи Адлигата, Даница и Вера Леко, у јануару су обелоданиле да се код њих налази ова значајна преписка, за коју је стручна јавност дуго била убеђена да је изгубљена, као и толике многе значајне преписке српских интелектуалаца. 
Председник Удружења Адлигат, Виктор Лазић напомиње да је сада важан део српске историје и културе поново доступан јавности. 
"За Дан Адлигата две даме Леко поклониле су нашем Удружењу три писма, што је изазвало велику пажњу јавности. Сада су ове осведочене добротворке српске културе одлучиле да целокупан фонд писама, још 17 изузетних примерака, поклоне нама. Веома нас је обрадовало то што ће сада Сава Шумановић и у Београду имати свој кутак, и то баш у нашем Удружењу, и да ће Србија коначно моћи да личност овог великана сагледа из свих углова, на прави начин", казао је Лазић. 
Удружењу у којем имају статус оснивача Даница и Вера Леко су већ предале на чување целокупну архиву своје породице, сакупљану два века.
Породица Леко је једна од најзначајнијих београдских цинцарских породица, која је Србији подарила десетак доктора наука и професора. 
Чланови ове породице били су премијери, градоначелници, министри, чланови парламента, краљеви ађутанти, уважени лекари, хемичари, архитекте, генерали... 
Један од побочних рођака породице Леко био је и Александар Дероко, близак пријатељ Растка Петровића, у чијој личној архиви су писма деценијама чувана, све до његове смрти 1988. године. 
Његова удовица их је, затим, са делом његове архиве, поклонила Марку Д. Леку, професору београдског универзитета, оцу Данице и супругу Вере Леко.
Поменута писма су од изузетног значаја за српску културу, зато што пружају увид не само у пријатељство два српска великана, већ и због тога што сликовито говоре о личности Саве Шумановића, како у тренуцима пуног здравља, тако и у ретким тренуцима душевне слабости.
Наиме, међу новопронађеним писмима, налазе се и нека која су раније објављена, укључујући и "најпроблематичнија" писма које је Шумановић писао у најтежим тренуцима свог живота, у моментима душевне слабости. 
Од укупно 20 писама, два писма је Растку Петровићу упутила је Савина мајка, Персида Шумановић, молећи га да помогне њеном сину.
Лазић истиче да се међу артефактима која су поклоњена Адлигату налазе и писма на основу којих је снимљен филм "Комедија уметника" 1987. године. 
"Писма у којима Шумановић, на веома груб и непримерен начин напада свог пријатеља, псује, вређа... Међутим, та писма су цитирана ван контекста и нанела су Шумановићу много штете. Када се сагледа преписка, као целина до изражаја долази његова топла душа, његова лична патња и мука, упињање да душевну болест коју има контролише и бескрајна брига за све који због тога пате и којима, без своје кривице, наноси бол и трошак", објашњава ЛАЗИЋ. 
Каже и да је Шумановић био "бескрајно брижан, топао, добронамеран, рођен у несрећном времену, са болешћу коју је већином успешно држао под контролом". 
"У писмима на више места моли да оде у болницу, моли за помоћ и образлаже своје здравствене тегобе. То је великан који је дубоко свестан сопствених проблема и који би желео сваком да помогне. Поједина писма су написана на француском језику, њих још нисмо превели, а у једном писму налази се и занимљив цртеж", напомиње ЛАЗИЋ.
Удружење Адлигат планира сарадњу са Галеријом "Сава Шумановић" из Шида, а директорку галерије Весну Буројевић проналазак ове преписке је изузетно обрадовао.
"Јако је важан проналазак ових писама, за која се дуго мислило да су изгубљена. Коначно ће бити могуће урадити праву анализу и урадити прави, научни прилаз Сави Шумановићу и Растку Петровићу, каквЕ заслужују ова двојица великана", казала је Бурујевић.
Сава Шумановић познат је и по томе што је престао да потписује своје слике када се у Другом светском рату Шид, као и цео Срем, нашао у саставу хрватске марионетске државе, која је забрануила употребу ћирилице.
Стрељале су га усташе 30. августа 1942. заједно са 150 грађана Шида.

EUR/RSD 117.3235
Најновије вести