Изложба жанр-сликарства Саве Шумановића у галерији у Шиду

У Галерији слика “Сава Шумановић” у Шиду до краја марта биће представљено жанр-сликарство једног од највећих српских сликара у периоду између два светска рата на изложби “Између стварности и визије” чије су ауторке историчарке уметности Весна Буројевић и Милана Квас.
Sava Šumanović: Šid pod snegom, 1935. Foto: Dnevnik.rs
Фото: Сава Шумановић: Шид под снегом, 1935. Фото: Дневник.рс

Шидска галерија последњих десетак година усмерила је своје активности на представљање сопственог богатог уметничког фонда. По речима управнице Галерије Весне Буројевић, импозантан Шумановићев сликарски опус својом сложеношћу и слојевитошћу представља огроман изазов за све аналитичаре националне уметности прве половине двадесетог века и зато су увели праксу да за анализу појединих циклуса у стваралаштву овог уметника ангажују угледне историчаре уметности који су се у свом раду бавили Шумановићем и временом у коме је стварао, да би употпунили сазнања и дали допринос у разумевању стваралаштва нашег великог сликара.

До сада су организоване изложбе Пут до слике, Последња деценија, После 70 година, Дечији ликови у сликарству Саве Шумановића, Шидијанке, Класично, модерно, визионарско у сликарству Саве Шумановића, Шидски пејзаж Саве Шумановића, Једна француска епизода, којима су претходиле темељне музеолошке и научне анализе. Слике инспирисане свакодневним животом су сегмент који до сада није излаган и анализиран као целина. По речима Весне Буројевић важно им је да овај уметнички фонд добије савремено тумачење у складу са модерним методологијама и да се се на тај начин дело Саве Шумановића смести како у наше оквире тако и у европски контекст.

На изложби је представљено 26 слика од којих неке нису често излагане што самој поставци даје додатни значај. Како напомиње управница Галерије уз сталну поставку на којој су најпознатија Шумановићева дела које публика очекује да види, на тематским изложбама су у прилици да представе и оне слике које су мање познате у јавности и да кроз њихову анализу уметнички фонд добије савремено сагледавање, а такву праксу ће наставити и убудуће.

Милана Квас, аутрока текста у каталогу изложбе, указује на доследност Шумановића у праћењу ставова које је дефинисао на почетку стваралачког пута и скреће пажњу на неколико целина на којима преовладавају сцене свакодневице из Шида и околине, а чине је призори сеоских и пољских радова, шидских домаћинстава и улица, сцене одмора, доколице, купања.

- Непосредно након прве београдске изложбе, са делима насталим у Паризу 1929, Шумановић поставља концептуални темељ својих жанр-сцена свакодневице, којима се поново враћа у Шиду 1938.- наводи Милана Квас.-На београдској изложби из 1939. било је могуће сагледати на једном месту јединственост овог циклуса, без обзира на временску паузу дугу једну деценију у сликању ове врсте мотива. Такође, жанр-сцене, попут дела из циклуса предела и акта из шидског периода, показују идејне, формалне и тематске рефлексије на Париз.

И сам Шумановић забележио је, како наводи Милана Квас да су мотиви тих слика покупљени са разних страна шидског краја, па сложени тако да их видите на много слика, увек сличне и зато је њихово деловање јединствено у том циклусу композиција. Тај шидски крај је за њега, како је писао био најсликовитији и њему најлепши.

Ова дела омогућавају сагледавање сликаревих тематских преокупација и развијање идеје о „јединству стила” током више од једне деценије стварања. У јавном и приватном власништву могуће је сагледати опсег уметниковог сликања жанр-сцена: укупно је каталогизирано 71 уље на платну, 1 акварел и 26 скица оловком, док се у Галерији слика „Сава Шумановић” у Шиду чува 48 слика са жанр-сценама, један акварел и 2 скице.

У жанр-сценама на тему сеоских радова током 1938–1941. развијене су две тематске групе дела: жанр интегрисан у пејзаж и сцене сеоских и пољских радова. Међу овим платнима су и Шумановићеви призори Шида и околине са мотивом пута који се губи у даљини, на којима се сада, први пут, појављују људи. Милана Квас наводи речи Шумановићевог савременика и једног од највећих поштовалаца његовог дела, Тодора Манојловића: „Са једном тихом поступношћу, од платна до платна, продиру фигуре, све видније и значајније, у пејзаж, да би на крају потпуно загосподариле њиме, не лишавајући га, ипак, при томе, никако његове живе битности и не излазећи никада из своје присне, органске повезаности са њиме”.

-На основу тематске анализе жанр-сцена које се чувају у шидској Галерији, могуће је препознати неколико Шумановићевих идејних оријентација које указују на концептуалне подударности са другим циклусима. На првом месту, даљи развој два доминантна сликарска израза Саве Шумановића у шидском периоду, пејзажа и акта, утицао је и на стилско-значењску структуру жанр-сцена. У односу на пејзаж, основна вредност призора сеоских радова интегрисаних у предео заснива се на поетичности самих пејзажа, типичној и за пејзаже без људских фигура који настају тих година и који су уметничка транспозиција реалности у слику – указује Милана Квас, наводећи да је ванвременска димензија, посебно препознатљива у Шумановићевом сликарству шидског периода, отворила нове могућности тумачења његове уметности у контексту теорија постмодернизма и магијског реализма.

Бекство у успомене

- Шумановићеву непролазну љубав према Паризу показују платна из 1940, као бекство у успомене, која потичу више од сећања него од осећања.- наводи Милана Квас.- Насупрот њима, љубав према Шиду огледа се у сликама предела и жанр-сцена, које откривају непосредност Шумановићевог доживљаја, интимно познавање њихове природе, изражавање тајне која произилази управо из те љубави према насликаном мотиву. Шидски крај, удаљен од градске вреве, био је створен за контемплацију и настајање јединствене Шумановићеве поетике, „која се чаробно остварује у његовим светлим, визионарским сликама”. На тим делима као да је сликар заборавио све што је учио, све што је знао, и тај јединствен доживљај предао посматрачу. Он не слика само за себе, слика за свет, као што је написао у последњој реченици београдског каталога из 1939. године: „Све чиним да Вас задовољим у највећој мери, колико моје знање и таленат допушта”.

Н. Попов

EUR/RSD 117.3087
Најновије вести