Слово критике: „Погледај звезду своју, Фибиславе” Ђорђа Писарева

НОВИ САД: Ђорђе Писарев (1957) спада међу ретке савремене домаће писце који се одликују немирним, трагалачким духом (за разлику од мноштва аутора који се крећу утабаним стазама сопственог опуса који изнова варирају и понављају).
p
Фото: Ilustracija

У до сада објављеним књигама – а њих је, како сам каже, више него што их је написао – Писарев је утирао путеве кроз беспућа постмодернистичког литерарног светоназора, од прозе преко поезије до драмских текстова, правећи „излете“ у фантастику или класични реалистички модел мишљења и писања; одскора су се тим трагањима придружиле и књиге намењене првенствено младом читалаштву, оном у осетљивом добу после најранијег детињства а много пре тинејyерских година. Главни јунак ових дела је „мачкић“ Фибислав кога радозналост и стицаји околности бацају у сваковрсне авантуре тела и духа. До сада су се у овом циклусу, знаковито (и помало мистериозно) названом „Девет мачијих живота“, појавила три романа: “Позна вечера за Госпођу Фиби”, “Шта сањају Фибислави” и најновији “Погледај звезду своју, Фибиславе”. Ове су књиге раскошне и врцаве приповести о Фибиславу у свету који је за њега нов и изазовно тајанствен, посебно јер је овај мачкић радознао (чак и претерано) и враголаст.

Фибиславов свемирски слалом млађима ће бити подстицај за развијање сопствене маште и сопствених визија а оне мало (или мало више) старије подсетиће на њихово детињство и садржаје који су им пленили пажњу…

Уз све речено, роман “Погледај звезду своју, Фибиславе” припада на овим литерарним просторима реткој литерарној врсти – научној фантастици за најмлађе читаоце. Књига почиње спектакуларно: Српска Свемирска Агенција (ССА) ангажује Фибислава за спасилачку мисију под називом „Месечев чвор“, мада је он, с друге стране, ангажован од Тајног савета планете Земља, да у малој „стелт“ капсули, дискретно испитује „настањене и ненастањене планете у потрази за сировинама и ресурсима, пријатељима и непријатељима“ а роман “Погледај…” у ствари је хроника те опасне и ризичне авантуре која ће прпошног „космонаута-ветерана“ (како Фибислав себе види и представља) водити на планету Грашикаш (названу тако по њиховом традиционалном јелу: паприкаш плус паприка плус грашак), у тржни центар Јупитер, препун невероватних чуда и посластица са све рестораном „Код веселих Хобита“, у луна парк „Сатурн“… Фибиславу је запало да се бори против замало па фаталне најезде све-мир-шева на Млечни пут која се, за опстанак нашег парчета Универзума, могла повољно окончати само проналаском Планете од сира која је мало даље од планете Робинсон спејс са које су Фибислав и његова екипа храбро отишли у непознато и пронашли Баш Белу Планету сву од сира и на њу довели гладне мишеве и спасли свемир, ТрансМлечну железницу, Звездани град и Земљу!

Авантуре и путовања свемирског Фибислава прилика су да Писарев развије необичну, самосвојну стварност саздану од читаоцима знаних свакодневних ствари и појава помешаних са чудесима будућности, онима сасвим новим и онима осмишљеним и презентованим у популарним научнофантастичним књигама, филмовима и серијама. Кроз такав спој старог и новог аутор се креће весело, понекад пародијски настројено али увек разбибрижно лако и духовито, а у епизоди о Лајки из капсуле „Спутњик“ дубоко потресно. Његов, односно, Фибиславов свемирски слалом млађима ће бити подстицај за развијање сопствене маште и сопствених визија а оне мало (или мало више) старије подсетиће на њихово детињство и садржаје који су им пленили пажњу, од агент Фибиславовог представљања „а ла“ Бонд, до (већ пословично легендарних) андроид-бармена (у Луна-бару) или (једнако легендарних) фејзера. Општем утиску пун допринос дају и минуциозне, карикатуралне илустрације Настасје Писарев.

Речју, роман Погледај звезду своју, Фибиславе прави је извор искрене читалачке радости изазване пишчевом маштовитом инвенцијом и спада у оне ретке књиге које се заволе већ после пар страница и за које је читаоцу жао што су се тако брзо (пребрзо) завршиле.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести