Горани Раичевић награда „Лаза Костић”

На Новосадском сајму отворен je програмски део Сајма књига “Дани Лазе Костића”, због тренутне епидемиолошке ситуације први пут виртуелно на платформи Expo Online.
knjige pix
Фото: pixabay.com

Поздравну реч на отварању упутили су генерални директор Новосадског сајма Слободан Цветковић, као и члан Градског већа за културу Далибор Рожић, а манифестацију је отворила Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Она је при томе изразила задовољство што бар на виртуелан начин и ове године можемо да уживамо у култури и уметности, писаној речи, уметничком изразу и знању, свему ономе што оплемењује људски дух и што је смисао живота.

- У условима пандемије када су установе културе и сви њени актери онеспособљени да реализују своје активности и манифестације у неком нормалнијем облику у непосредној комуникацији са публиком радује чињеница да се Сајам ове године изборио са тим и покушао да на све начине допре до свих нас. Можда нам је то и најпотребније у овим временима, да се окренемо књизи, култури и уметности и да на тај начин пребродимо сва ова тешка времена кроз која пролазимо. Чињеница је да култура и уметност не могу да се зауставе, а то доказује и овогодишњи Сајам који је празник писане речи, уметничког израза али и знања - рекла је Драгана Милошевић.

На отварању Дана Лазе Костића уручене су и овогодишње награде - “Лаза Костић” за најбољу књигу објављену између два сајма, за издавачки подухват и најбољу књигу у области књижевности за децу по одлуци жирија у коме су били Јелена Марићевић Балаћ, Фрања Петриновић и Горан Ибрајтер.

Награда “Лаза Костић” припала је Горани Раичевић за књигу “Агон и меланхолија-живот и дело Милоша Црњанског”, објављену у издању новосадске “Академске књиге”. Ова обимна монографска студија о животу и делу писца Милоша Црњанског (1893–1977) представља резултат дводеценијских изучавања фокусираних првенствено на сам ауторов књижевни и публицистички опус, затим на анализе и тумачења мноштва студија, есеја, научних радова и књига написаних о његовом делу, али и на проучавања историјског контекста – времена и прилика у којима је аутор живео и стварао и то на темељу архивских извора (преписка), као и свих других доступних релевантних историјских референци и историјске грађе. По оцени жирија, ова књига је преплет биографије и библиографије Црњанског. Дугодишњи рад на књизи пратили су лепа посвећеност, стрпљиви и педантан архивски, читалачки и критички посао што се посебно види на примерима коришћене објављене и необјављене грађе, познавање рецепције пишчевог опуса и осветљавање до сада непознатих места. Транспарентно изложени резултати, свест о целини, упућујући наслови и поднаслови поглавља али и профињени стил писања чине књигу корисном како за академску јавност тако и знатно шири аудиоторијум.

Захваљујући се на награди Горана Раичевић је указала да јој је велика част што је књига изабрана у конкуренцији дела такозване лепе књижевности. Медији и жири су ову књигу представили као научну монографију, јер поседује научни апарат који је ту да би обезбедио већу објективност у аргументацији и изношењу закључака, али и да би се поштовао принцип интелектуалне честитости, и указало да су неки подаци и закључци већ били откривени пре него што је ова књига написана. С друге стране, ова књига је прича коју могу да читају сви, јер она прати живот и дело Црњанског и можда на најбољи начин показује колико је живот понекад много већи од литературе. По речима Горане Раичевић, Црњански је желео да у Паризу напише дисертацију о нашем романтизму и песнику Лази Костићу, што, нажалост, није учинио, али је једном указао да је Лазина песма ”Спомен на Руварца” најлепша песма епохе романтизма свих европских литература. Утолико је за њу већа част што су у овој награди спојена ова два великана. Основни задатак, како је указала, је управо то да чувамо сећање на ове велике људе који су нам у тешким временима, каква су данас, а кроз које су и они пролазили, били утеха, нада и инспирација.

Горана Раичевић је редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Проучава српску књижевност 19. и 20. века и преводи са енглеског и француског језика. Награђена књига је њена седма монографска публикација, а посвећеност делу Црњанског резултирало је и књигама “Есеји Милоша Црњанског”, “Кротитељи судбине: о Црњанском и Андрићу” и “Коментари „Дневника о Чарнојевићу“.

Награда за издавачки подуват припала је Матици српској за књигу “Српска култура у 18. и 19. веку” Петра Пјановића. Под окриљем Одељења за књижевност и језик Матице српске публикована је драгоцена синтеза о српској култури у 18. и 19. столећу као део вишегодишњег Матичног пројекта. Ова књига, по оцени жирија, даје читав низ чињеница у новом контексту и открива смисао њиховог продуженог деловања. Врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је са мером уграђен и понос због припадања и служења култури о којој пише. Резултати истраживања изнети су транспарентно и систематично у пет целина у оквиру којих су подробно испитана питања друштвене историје, из средњег у нови век, култура у времену, раздобља и однос између приватног и јавног, видови култире, језици и писма, књижевност и позориште, музичка и ликовна уметност, архитектура и градитељство, нови жанрови и медији, листови и часописи, књиге и читаоци, образовање и наука, црквеност и друштвени живот, филозофска и естетичка мисао, обрасци културе и културне установе, култура и стилови, култура у историји и историја у култури.

Награда за најбољу књигу за децу припала је Угљеши Шајтинцу за роман “Биће једном” у издању чачанске “Пчелице”. По речима Фрање Петриновића, каква нас будућност чека ако дођемо у тренутак једног критичког прогреса кад више не можемо тај напредак да савладамо, нека су од кључних питања постављених у овој Шајтинчевој књизи. Кад светом завладају андроиди, кад изгубимо осећања за тугу, радост, кад не може више да препознамо оно што нас чини људима, Шајтинац одговарајући на то питање нуди наду да је спас у обнови човечанства у књигама и знају које поседујемо.

“Дани Лазе Костића” трајаће до петка, 26. марта кроз бројне он лајн програме, промоције књига, разговоре и сусрете.

„Сава Шумановић” Урошу Ђурићу

Отворена је јуче и виртуелна изложба “Шидски пејзажи Саве Шумановића” из фонда Галерије “Сава Шумановић” у Шиду, аутор је историчарка уметности Весна Буројевић, у продукцији Галерија Бел арт. Представљено је 12 Шумановићевих репрезентативних слика из његовог позног опуса који врсни познаваоци сматрају и врхунцем стваралаштва овог великог уметника. Данас ће на Сајму бити уручена и Награда за ликовну уметност која носи Шумановићево име. Овогодишњи добитник награде је мултимедијални уметник Урош Ђурић.

        Н. Попов

EUR/RSD 117.5749
Најновије вести