Басара: Пометња маргинализованих књижевних епизодиста

БЕОГРАД: Књижевно вече под називом "Одјек овогодишње Нинове награде" у којем су учествовали драмска списатељица Биљана Србљановић и Светислав Басара, аутор награђеног романа "Контраедорфин", одржано је у Установи културе "Пароброд".
b
Фото: Tanjug (Dragan Kujundžić)

Роман "Контраедорфин" тумачен је као идеологија текста језика или анархија језика и изазвао је силне полемике стручне јавности и пре него што је овенчан Ниновом наградом.

Басарино поигравање са стереотипима ушанчених односа на српској књижевној сцени наишло је на бројне осуде домаћих аутора, а из Удружења књижевника Србије у саопштењу јавности затражили су "помиловање за грешног" Светислава Басару поводом његовог романа "Контраедорфин" у којем је описао нешто што се никада није десило с "небеском" Десанком Максимовић.

Басара је вечерас у УК Пароброд казао да је лепо добити свако признање па и Нинову награду.

Ипак вредније од сваке награде је пометња маргиналних књижевних епизодиста који су узнемирени чињеницом да је ''Контредорфин'' награђен. Говорили су у јавности да је мој роман којештарија, а Шешељ је успео да прича како измишљам, казао је Басара.

Цењени писац је нагласио да се ''морално-громадна Србија'' усплахирала око дела романа "Котраедорфин" који описује ласцивни разговор са песникињом Десанком Максимовић.

Тај разговор се стварно догодио и Десанка Максимовић свог саговорника није узимала за озбиљно знајући од пре какав је, казао је Басара.

Србљановић је нагласила да не може да замисли Басарину новинску колумну без специфичног хумора, а камоли неко од његових књижевних дела.

Тај хумор представља неку врсту карневализације која руши сваки ауторитет, озбиљност маске која са висине посматра литературу. Басарин хумор је ослобађајући. Људи читају његова дела и цепају се од смеха без обзира што Басара пише о врло озбиљниим, па чак и мрачним стварима. У ''Контраедорфину'' Басара пласира праистину о нашим странпутицама и ћорсокацима. Нарочито о нашем погрешном тумачењу сопствене историје, казала је Србљановић и додала да је Басарин роман тачан, мрачан, али и изузетно духовит и аутоироничан.

Према њеним речима сви који коментаришу Басарин роман кроз ''случај Десанка Максимовић'' показују да су га читали до 17. странице.

Има много радикалнијих, шокатнијих и вулгарнијих ствари у даљем току романа. Неколико страница касније аутор описује како Андрић вади марамицом Палавестру из задњице. Ти који су тражили помиловање за Басару морају да знају да је Десанка Максимовић тражила помиловање за невине. Сумњам да су читали било шта од Десанке Максимовић, казала је Србљановић.

Видео поруком из Загреба јавила се др Дубравка Богутовац, научна сарадница на Катедри за српску и црногорску књижевност Одсека за јужнословенске језике и књижевност Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу.

Богутовац је истакла да је "Контраедорфин" континуитет дисконтинуитета Басарине прозе.

Роман грми, дере се, проклиње, пориче, суди, просуђује, осуђује. Све то чини фуриозно и с пуно хумора, казала је Богутовац.

У писаној поруци коју је у видео форми прочитала глумица Милица Васиљевић огласио се и писац Видосав Стевановић који је истакао да Басара не може да се осећа одговорним за узнемиреност потресеност и страх оних који су од ''литерализоване досаде направили средство за успех у нашем збуњеном друштву''.

EUR/RSD 117.5749
Најновије вести