Обележен јубилеј филма Валтер брани Сарајево

БЕОГРАД: Филм "Валтер брани Сарајево" са Велимиром Батом Живојиновићем у насловној улози је најбољи партизански вестерн, који поседује магију великог ратног спектакла и један од малобројних филмова којима се придаје толика пажња 50 година касније, оценили су учесници вечерашњег обележавања јубилеја остварења редитеља Хајрудина Шибе Крвавца.
v
Фото: Ilustracija

О "Валтеру", који је на данашњи дан премијерно приказан пре пола века у сарајевској дворани Скендерија, за кога се процењује да га је у Југославији, Кини и остатку света погледало до сада око 11 милијарди људи, говорили су једини преостали члан глумачке екипе Игор Гало, музичар и писац Неле Карајлић, некадашњи управник Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић и филмски посленик Божидар Зечевић.

Догађају су у ресторану "Валтер" у београдском шопинг центру "Галерија" присуствовали и председник Скупштине Србије Ивица Дачић и отправник послова Амбасаде Кине Тијан Ишу, као и бројни новинари, званице и посетиоци.

Глумац, редитељ и продуцент Игор Гало, који је у филму играо Малишу, истакао је да је обележавање јубилеја "Валтера" за њега "запањујуће, пошто су ретки филмови којима се даје толико пажње пола века касније".

Прошло је 50 година од таквог филма! Био сам премлад да бих могао схватити димензију с ким радим и о чему се ради. Ја сам се играо и мени је била забава. Сва срећа да нисам схватао преузбиљно, тако да филм има лежерност и друге квалитете које људи распознају, рекао је Гало.

Сценарио за "Валтер" писали су Крвавац, Ðорђе Лебовић, Момо Капор и Саво Прећа, а о глумцима који су играли у филму, попут Радета Марковића, Драгомира Бојанића Гидре, Фарука Беголија или Павла Вујисића, Гало је рекао да су то били бардови југословенског филма.

Нисам ни знао ко су они. За мене су били другари. То је дивна предност таквог друштва, који су омогућавали младима да буду опуштени под дирингентском палицом Крвавца Шибе, који је мајсторски знао да води екипу. То је искуство које ретко која теорија и академија може омогућити, истакао је глумац.

Упитан да упореди "Валтер" (1972) и Крвавчев "Мост" (1969), у коме је такође играо, са ратним филмом "Гвоздени крст" (1977), ког је потом у Југославији снимао са америчким редитељем Семом Пекинпоом, Гало је рекао Тањугу да су југословенска остварења била апсолутно равноправна иако снимана са мање пара.

Ми смо били авангарда у свету, по једном погледу који је био друкчији. Кад гледате што смо ми у кинематографији промовисали испред њих... Они су имали табу тема више него ми. Кад се сетите да пољубац у америчком филму није могао да траје дуже од 15 секунди. А ту смо ми већ били генијалци, подсетио је Гало.

Музичар, књижевник и сценариста Неле Карајлић је оценио да славимо "првих 50 година великог филмског спектакла", важног и незамењивог филма чија је "магија успела да хипнотише сваког ко је погледао макар једна кадар".

Према његовим речима, "Валтер" је његовој генерацији крајем седамдесетих и почетком осамдесетих био "обавезно штиво за сваког ко је држао до себе", а реплике из филма су биле "обавезна литература и начин комуникације".

Детектовали смо силу пропаганде у тим филмовима и први смо који смо се почели с њом зајебавати. ''Валтер'' је преживео пропаганду и нашу зајебанцију. Вешто спакован у жанр између вестерна, детективске приче и партизанског филма опстаје и поред смрти идеологије која је стајала иза њега. Ње уствари у филму и нема. Он је огољен до чистог и јасног сукоба добра и зла, оценио је Карајлић.

Према његовим речима, у Кини су заволели "Валтера" "зато што је чист као бистра вода... и због неодољивог шарма Живојиновића, који је прескочио све жанровске међе" и постао као Гари Купер у вестерну "Тачно у подне" и Шон Конери као Џејмс Бонду у "Голдфингеру".

Кад погледате оба схватићете да и Гари и Шон покушавају да личе на Бату, али узалуд им труд, навео је Карајлић, додавши и да би Живојиновићу "и сам (народни херој) Владимир Перић дао свој идентитет".

Карајлић је оценио да је Живојиновић "посебно поглавље у историји југословенске популарне културе, врх њеног раскошног ватромета" и да нема много звезда који су је учинили бесмртном осим њега, Миодрага Петровића Чкаље и Драгана Џајића, ако изузмемо Јосипа Броза Тита.

Карајлић је навео да је "Валтер" био бескрајан бунар инспирације за култну емисију "Топ листа надреалиста" и његов бенд Забрањено пушење, који су се појавили у Сарајеву у првој половини осамдесетих.

Уверен сам да ће наша деца, баш као што смо то чинили ми, рећи својој деци: ''Погледајте овај филм''. А на питање шта је то, добиће одговор: ''Das ist Walter", рекао је Карајлић, реферишћивши назив првог албума свог бенда.

Управник Аудио-визуелног Архива и Центра за дигитализацију Српске академије наука и уметности Зеленовић је устврдио да "немамо развијену културу обележавања овако значајних јубилеја", приметивши да се вечерашњи догађај десио на иницијативу Карајлића и још њих неколико.

Зеленовић је подсетио да је Живојиновић "један од заштитних знакова наше кинематографије", коме се треба одужити иницијативама попут оне Карајлићеве и његове, коју је примио једино Дачић, да се у селу Кораћица направи гумчев легат.

Према речима Зеленовића, неприродно је да у Младеновцу и Кораћици "нема ништа што указује да је живео један од највећих српских, југословенских и европских глумаца", са преко 280 снимљених филмова.

Зечевић је оценио да је "Валтер" био "најбољи партизански вестерн".

"У једном периоду наше кинематографије партизански вестерн је био наша специјалност. Жанр специфичан за Југославију. Једна бајка, јер са историјом није имала много везе. Ти филмови су били псеудоисторијски", рекао је Зечевић.

Према његовим речима, слави се 50 година од премијере филма "који је најпопуларнији филм најпопуларнијег југословенског и српског глумца Живојиновића, који је био "изузетна, уникатна појава какву немају кинематографије развијеније од наше".

Дачић је рекао новинарима да је са својим саборцем из Социјалистичке партије Србије Живојиновићем имао прилику да посети Кину и истакао да "не можете да замислите колика је то популарност".

Према његовим речима, Живојиновић је био велики глумац, а у "Валтеру" је одиграо улогу живота, док је филм највише гледан у Кини зато што "та прича није идеолошка, она је ванвременска".

Кинези су имали проблем. Не могу да схвате да и Валтер може да остари. И онда је Миљко, његов син, боље пролазио као Валтер него Бата, присетио се Дачић.

Током догађаја су приказани видео и фото материјали из "Валтера" као и слика Живојиновића коју је урадио млади сликар Павле Максимовић.

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести