ШТЕДЊА Склонимо са стране по  5.210 динара месечно

Грађани Србије, у просеку, месечно сачувају 5.210 динара, што је 439 динара више него прошле године.
dinari Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Тај износ уједно је и највиши у протеклих шест година, па месечно издвајамо готово хиљаду динара више него у 2015. години, показује најновије истраживање Ерсте групе о штедним навикама и ставовима грађана.

Штедња је важна, или веома важна, за више од две трећине наших грађана (69 одсто), те је број оних који препознају њен значај у порасту у протекле три године. Нешто више од половине испитаника (56 процената) заиста и практикује неки вид штедње, и тај број се такође повећава из године у годину.

Иако просечни месечни износ уштеђевине у овој години бележи нешто већи раст него раније, задовољство грађана сумом коју тренутно могу да издвоје за штедњу ове године је, први пут од 2015, у благом паду, па је тако 27 процената грађана задовољно уштеђевином, у односу на 31 одсто прошле године. 

Због чега штедимо? Стварање финансијских резерви за хитне случајеве је и даље најчешћи мотив, који је покренуо три четвртине испитаника на штедњу, два одсто више него лане. Затим, штедимо за мање и веће набавке и реновирање (35 одсто грађана), као и за пензију и путовање.

Заинтересованост грађана за штедне производе банака и других финансијских институција већа је 14 процената него 2019. године – предњаче штедња по виђењу, орочена штедња и животно осигурање као врста штедног производа. Интересовање за тим производима константно расте у протекле четири године. 


Опрезност при улагању

Трећина грађана има позитивно мишљење о инвестиционим производима, односно о улагању новца у акције, хартије од вредности, обвезнице или инвестиционе фондове. Позитиван став према тој врсти производа је у константном благом порасту у протеклих пет година, а готово је дупло израженији него 2015. О инвестиционим производима најбоље мишљење имају грађани до 30 година старости, њих 45 одсто.

Ипак, и даље преовладава опрезност – 77 процената испитаника било би опрезно у вези с инвестирањем и определило би се за мање ризична улагања, иако би им она донела и мање приносе. С друге стране, 11 одсто грађана би заиста било и спремно на ризичније инвестиције да би остварило већу потенцијалну зараду. 


У складу с тим, удео оних који готовину чувају код куће или у сефу наставио је да опада. На најнижем је нивоу у протеклих осам година, па сада нешто више од петине (22 одсто) наших грађана чува новац на тај начин, што је, на пример, упола мање него 2013. године. 

Како грађани процењују своју финансијску ситуацију? Четвртина њих сматра да се побољшала у последње две до три године, а готово половина (47 одсто) да је непромењена. Четвртина испитаника каже да се погоршала, пет процената мање но прошле године и чак упола мање него 2016.

Приближно 70 одсто анкетираних грађана изјавило је да је сума коју су успели да уштеде у протекле две до три године иста или виша него раније, док њих 28 процената кажу да су уштедели мање. Као главне разлоге за мањи износ штедње, наводе ниже укупне приходе домаћинства, праћене вишим животним трошковима, али и смањење прихода услед актуелне пандемије.

        Д. Млађеновић

 

Dušan
30.10.2020 • 21:47
Nisam ni čitao komentar, samo nasov. Nama(supruzi (koja je zaposlena), i meni (nezaposlen), ne ostane ništa. Čak ne možemo da se pokrijemo sa njenom platom, pa jedemo sve manje, zimi drhćemo, i ne kupujemo ništa, nema jednog dinara. Prodajemo iz kuće stvari kojih moramo da se odreknemo. Žalosno.
EUR/RSD 117.5697
Најновије вести