Дневница армирача и до 60 евра

Скоро све европске др­жа­ве муку муче са не­дос­татаком квалификоване радне снаге који настоје да надокнаде већим платама од оних које квалификовани кадрови, а махом је реч о занат­лијама, имају у матичним државама.
Odlazak radnika u inostranstvo uzrokovao deficit majstora i zanatlija Foto: Dnevnik.rs/S.Šušnjević
Фото: Одлазак радника у иностранство узроковао дефицит мајстора и занатлија Фото: Дневник.рс/С.Шушњевић

Но, показало се да сада ни то што су нудиле није довољно  да сачувају квалификоване радника који им требају, па су претходних месеци Бугарска, Хрватска, Румунија, Пољска,  Мађарска, Словенија и неке друге државе повећале дневнице и то између 20 и 40 одсто од оне која је била прошле године.

Како су плате у Србији у односу на друге европске државе у великом заостатку  наши квалификовани радници одлазе тамо где могу више да зараде иако и овде лако могу да нађу посао. Отуда се све чешће чује да у наредном периоду у Србији неће имати ко да вози аутобусе и камионе, да зида и гради већ наручене грађевинске радове или да лепи плочице у купатилу. Синдикати у Србији тврде да је прави „лек“ за ову бољку знатно повећање плата, а послодавци одговарају да то сада не могу да испуне. Тако Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије категорично тврди да веће плате могу бити тек када привреда и држава почну да остварују пет до шест одсто раста БДП-а . Ипак и он признаје да и сада за одређена занимања која су дефицитарна  послодаваци дају веће плате  јер су на то приморани како би наставили да раде.

- Сада имамо ситуацију да поједине струке добијају веће плате, а они који су у администрацији и нису „тражени“ остаће на ниским платама. Биће велика диференцијација на појединим радним местима у оквиру исте фирме – рекао је Ата­нацковић. Сарадник бечког Института за економске науке еко­номиста Владимир Глигоров  није оптимиста ни када је реч о већем повећању плата у Србији нити  о могућности заустављања одлива радника из наше државе. По њему Србија још увек има

високу стопу незапослености и релативно ниску стопу запослености, а поред тога посебно се тешко запошљавају млади и они који су остали без посла.

- Плата је посебно важна за квалификоване, мада и међу њима има струка за које нема трађње код куће, јер је српска привреда неразвијена и заостала сматра Глигоров. - Зато нема простора на тржишту рада за значајан раст плата, а којим би се могли задржати радници у Србији. У Мађарској или Румунији стање на тржишту рада је боље,аи више је инвестиција, тако да плате расту напросто због понуде и тражње.


На „Инфостуду” најтраженији ИТ стручњаци

Милош Турински из „Инфостуда“ истиче да јесу тренутно најтраженији ИТ стручњаци, али да су веома тражени и електро и машински инжењери, као и занатска занимања.

- Возачи су изашли у први план прошле године, али и људи који раде као оператери у кол центрима – објаснио је Турински.- Не постоји директна повезаност између најтраженијих и најплаћенијих послова, јер су најтраженија занимања често просечно плаћена, ако изузмемо послове у ИТ. Међутим, занимања која су дефицитарна као што су занати могу, чак и код нас, да донесу добру зараду.


Да понуда и тржња заиста могу довести до већих плата односно дневница и у Србији  овог пролећа потврђују гра­ђевинци и пољопривредници. Наиме, грађевинска и пољопривредна сезона је почела, а послодавци муку муче да пронађу раднике, па су морали дневнице за најтраженије раднике да знатно повећају у односу на прошлогодишњу сезону. Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић  истиче да недостају сви грађевински профили и додаје да су цене мајстора у Србији драстично скочиле.

- Плате опште нису мале у грађевини, али немамо радника. Сви квалификовани радници отишли су у Европу. Остајемо без радне снаге, где ће највећи проблем да буде одржавање система, неће имати ко да нам одржава водовод, ни путеве, ни мостове. Ми немамо ни фарбара, ни тесара, једноствно, то више нико неће да ради. „Гладни“ смо добрих мајстора и то што неки мисле да ће неко да дође да ради са стране код нас, то се неће десити – објаснио је Родић.

По његовим речима плате мајстора на градилишту сада су веома примамљиве и све су преко хиљаду евра, а има и оних које су преко 2.000 евра за специфичне грађевинске занате.  Уколико је то тачно , онда поједини грађевински радници имају међу највишим платама у Србији, мада када се исказује просечна месечна зарада за грађевинарство она је онда чак испод републичке просечне плате. Како добар део грађевинских радника заправо ради „на црно“ њихову праву зараду знају једино они и њихове газде. Тако се, према речима послодаваца, данас армирачу плаћа 60 евра дневно, тесару од 50 до 60, зидару и електричару 50, физичким радницима између 25 и 35 евра дневно.

Паркетари зарађујуод 12 до 24 евра по квадратном метру, керамичари и столари  од 12 до 16 евра по квадрату, а молери од 5 до 8 евра по квадратном метру. Иако делује да, рецимо армирач, за месец  дана може да заради 1.800 евра, под условом да му је дневница заиста 60, квалификованих армирача на српском тржишту рада нема , јер они који су се за то оспособили одлазе у неку од европских држава да раде за дупло већу плату.  У исто време мало је факултетски образованих кадрова, а да не помињемо добре лекаре  или ИТ стручњаке, који зарађују плату једног армирача у Србији.

Дакако, проблем са дефицитарним занимањима тек је на почетку  и тренутно се лечи већим платама и дневницама , али  године које долазе „избациће“ у први план управо потребу образовања младих за неке од  данас најтраженијих занимања. Јер, поред недостатка грађевинских радника, већ сада нашем тржишту рада недостају кувари, возачи, аутомеханичари, фризери , па чак иако су то занимања која су у односу на друга солидно плаћена.

 Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.5754
Најновије вести