Директор НСЗ: Најлакше до посла занатлије, грађевинарци, медицинари, ИТ стручњаци, професори језика…

БЕОГРАД: На евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) тренутно се налази 482.000 особа и то је најмањи број незапослених у протекле две деценије, изјавио је данас Танјугу директор НСЗ Зоран Мартиновић.
nsz posao
Фото: Dnevnik (arhiva)

Он каже да је само у првих 10 месеци ове године 191.000 особа које су биле на евиденцији НСЗ нашло посао, што је за 9,1% више него претходне године.

Мартиновић наводи да као што се смањује број лица на бироу, тако је и позитиван тренд да се смањује број лица која примају новчану надокнаду од НСЗ. То показује да је мање отпуштања него раније, закључује Мартиновић.

"Последња исплата је извршена за 29.000 лица, али ако погледамо годину дана раније видимо да смо имали и по 33.000 лица месечно. Реч је о људима која су проглашена технолошким вишковима, који су радили на одређено време или по неким другим краткорочним уговорима, а изгубили су посао независно од своје воље или жеље“, истиче директор НСЗ.

Говорећи о исплатама незапосленима, он каже да је реч о бруто износима од 23.000 до 54.000 динара, али да када се одбијају доприноси за пензијско инвалидско осигурање и здравствено осигурање, незапослени примају од 15.000 до 35.000 динара месечно.

Мартиновић наводи да је квалификациона структура оних који су на евиденцији НСЗ врло неповољна јер је 34% њих без квалификација или су полуквалификовани, 50% су лица са средњом стручном спремом, док остатак чине факултетски образована лица. Око 20% лица су млади до 30 година, највећи број лица је од 30-50 година, док остатак чине они старији, наводи Мартиновић.

Он каже да је просечан период чекања на запослење две године. Међутим, истиче, постоје они који нађу посао и за месец дана, али и они који га траже и преко три године. Постоје лица која се налазе на нашој евиденцији, али која не траже активно посао, ту су само због бенефиција и она су на евиденцији и преко 10 година, прича директор НСЗ.

„Треба истаћи да у овом тренутку заиста свако има шансу да нађе посао ако се налази на евиденцији Службе, сарађује са нама и уколико одлази на разговоре са послодавцима“, поручује Мартиновић.

Он додаје да је листа оних који најлакше проналазе посао годинама непромењена.

„То су они који поседују знање и вештине, занатлије, грађевински радници, угоститељски радници, медицинске сестре. Од високообразованих инжењери електротехнике, ИТ технологија, грађевине, машинства, доктори, лекари са специјализацијама, професори страних језика. То су занимања која најлакше проналазе посао и која спадају у дефицитарне послове“, каже Мартиновић.

Насупрот њима, најтеже се запошљавају неквалификовани који не поседују никаква знања и вештине.

„Имамо велики број лица која немају завршену ни основну школу. Али чак и за таква лица има посла уколико желе да раде на најједноставнијим пословима. Међутим, имамо ситуацију да све чешће избегавају да раде, тако да многи послодавци не могу да нађу раднике за те послове“, наводи Мартиновић.

Он додаје да често само формално образовање није довољно за проналазак посла, посебно ако то знање не прати и практичан рад.

„Понекад су потребна и додатна знања, оно што зовемо меке вештине. Познавање страних језика, најчешће енглеског, поседовање основног рада на рачунару(word, exel), поседовања одређених лиценци и специјализација, најчешће возачких дозвола, посебно Д категорије. То је оно што омогућава лакши улазак на тржиште рада“, истиче Мартиновић.

Он наводи да је НСЗ водећа институција на тржишту запошљавања, али да није једина. У Србији постоји преко 100 приватних агенција које раде сличне послове када је у питању запошљавање, посредовање и подршка у запошљавању, каже Мартиновић.

Он додаје да оно што је специфично за НСЗ јесте да раде и неке друге врсте програма и да су њихове услуге бесплатне и за послодавце и за незапослене.

 

EUR/RSD 117.5844
Најновије вести