Где има много кеша, још више је сиве економије

Сива економија је, изгледа, вечити проблем код нас. Сваке године прогута  30 одсто друштвеног бруто производа, а надлежни се труде да то смање на 15 одсто. Једна од мера које се помињу је смање учешћа готовине у промету.
Siva ekonomija ilustracija/pixabay
Фото: pixabay.com

А спровести ту меру код нас неће бити лако: овде се бар 90 одсто промета обавља у новчаницама и кованицама. Да би се то променил, потребно је да се смање провизије на картице које трговци плаћају банкама и да се њихов број повећа. Осим тога, потребно је да плате порасту. Што су примања у некој земљи већа – учешће готовине у платном промету је мање. Све то може се код нас променити, али сигурно не преко ноћи.

Један од основних услова за смањење готовинских трансакција је број планих картица, и кредитних и дебитних. Код нас их је нешто више од 6,5 милиона. По томе је Србија при дну у Европи: од 31 земље смо на 29. месту.

„Штета је што је то тако јер, осим боље финасијске контроле, картице су брже и практичније средство плаћања од готовине“, каже директор „Балкан интернешенел маркета”, дела „Мастеркарда Европа”, Артур Туремка. „Што више картица, мање избегавање пореза“.

90 одсто промета обавља се у новчаницама и кованицама

На препреке код плаћања картицама наилазе и сами потрошачи. Када желе да пазаре у мањим радњама, често могу чути да они не примају картице. У појединим случајевима трговци одбијају плаћања картицама за робу која је на акцији. Разлог су високе провизије које они дају банкама за обављене трансакције. Исти проблем имали су и у Европској унији те је 2015. године донета Уредба о међубанкарским накнадама. Оне су у свим земљама ограничене у распону од 0,2 до 0,3 одсто. Код нас се крећу од један па до чак три процента за „визу” и „мастеркард”, код домаће „дине” је 0,83 одсто. Хармонзација с прописима из ЕУ омогућила би не само смањење сиве економије већ и цена у малопродаји.


Брзо и бесконтактно
Компаније које издају картице и банке труде се да повећају промет. Њима се данас могу плаћати и мање суме. То су пеј-пас, које скидају новац с рачуна када се приближе терминалу и нема укуцавања ПИБ-а. Код нас их већ има у продавницама. Те картице су врло практичне, рецимо, у градском превозу или у таксију јер нема мука с крупним и ситним новчаницама. Али, да би се ро постигло, потребмо је да они којима су намњене буду више заинтересовани за то.
Да не помињемо да су и пеј-пас и друге картице добре у борби против пљачки. Лице с фантомкм које наиђе на терминал може само у бесу да га разбије, до новца с рачуна не може никако".

Пре десатк година банке које су дошле на наше тржиште отварале су експозитуре у сваком већем месту. Већ неколико година чешће затварају пословне јединице него што их отварају. Поједине варошице и мања места остала су без иједне банке. Самим тим, и картице су се удаљиле од клијената јер они до прве експозитуре или банкомата морају да путују. Уколико мини-маркети не примају картице, и шансе за повећање безготовинског промета не постоје. 

15 одсто плаћања картицама у продавницама 

У „Универекспорту” картице се, наравно, примају. Међутим, по речима пи-ар менаyерке Оливере Ћирковић, у промету учествују тек с 15 одсто. Тако је и у већини других великих трговачких ланаца. Ограничење провизија би свакако утицало на то да се и код нас и код њих то повећа.

Осим смањења провизија, треба учинити још нешто:

„Потребно је стално едуковати грађане, не само о штетности сиве економије него и о предностима безготовинског плаћања, где је новац увек доступан корисницима картица“, каже професор Београдске банкарске академије др Зоран Грубишић.  

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.3209
Најновије вести