Она је за Танјуг истакла да сваки грађанин Србије у просеку годишње прикупи око килограм батерија, за које би компаније за рециклажу могле да понуде четири евра по килограму, уколико би у Србији постојала законска регулатива и постројење за рециклажу.
Кнежевић Митровић је казала да су НАЛЕД и немачка агенција за развој ГИЗ са приватним партнерима покренули пројект "Повећање стопе рециклаже за батерије и сијалице" у оквиру кога су одређене локације где би грађани могли овај отпад да донесу и одложе.
Казала је да је за овај пројекат од кључног значаја сарадња са локалним самоуправама.
Улога локалне самоуправе је кључна, из разлога што за посебни отпад морате да имате и посебну дозволу, коју вам издаје локална самоуправа како би на одређеним локацијама отпад могао да се скупља и складишти, рекла је она.
Навела је да је кроз овај пројекат укључено седам јавних институција у Крагујевцу, где се на овај начин сакупљају и батерије и сијалице, а да су у Београду то локације 13 факултета Београдског универзитета и Услужни центар општине Стари град.
Оценила је да су грађани заинтересовани да се укључе у овакве акције, као и да је потребно да се додатно уложи у инфраструктуру, као и да посуде за одлагање буду приступачне грађанима.
Истакла је да се у Србији управљањем батерија, сакупљањем и третманом бави само једна фирма, која је и партнер НАЛЕД-у на овом пројекту.
Закључила је да у Србији мрежа са сакупљање батерија и сијалица мора да буде шира.
Позитивна ситуација је што је почетком ове године донет програм за управљање отпадом, који предвиђа да ће у Србији 169 рециклажних дворишта бити дефинисано и основано по различитим јединицама локалне самоуправе, где би отпад могао да нађе своје место, поручила је Митровић.
Када је реч о амбалажном отпаду, она је казала да је то потпуно други концепт у односу на опасни отпад и најавила да НАЛЕД и ГИЗ планирају пројекат који се односи на сакупљање стаклене амбалаже.
