Руски амбасадор посетио археолошко налазиште у Чуругу

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко посетио је Чуруг и археолошко налазиште „Бороњ-Циглана“ на којем археолози Музеја Војводине раде већ готово две деценије, а у последњих неколико година сарађују са колегама из Русије.
Б. Рашић
Фото: Б. Рашић

Током посете, амбасадор Боцан-Харченко истакао је да је пријатно изненађен оним што је видео и да оваква сарадња има лепу будућност.

„Сарадња ове врсте је важна, јер за сигурну будућност неопходно је да се сазна историја. Историја је оно што нас повезује и што нам даје могућност да градимо даље планове за будућност“, подвукао је руски амбасадор у Србији.

„Истраживања наше прошлости веома су значајна, нарочито сада када се историја занемарује, односно када се намеће верзија историје која одговара моћним државама. Задатак и циљ ових истраживања је да се покаже улога Словена у Европи, у стварању, градњи и развоју европског живота, посебно у овом делу Европе, а и шире“, нагласио је Боцан-Харченко и додао да у истраживању учествују најзначајније руске археолошке институције, као што је Ермитаж.

Амбасадора је дочео председник Општине Жабаљ Урош Радановић, заједно са сарадницима, који је поручио да ће археолози увек имати подршку локалне самоуправе.

„Сарадња археолога са локалном самоуправом датира још од 1997. године, а сваке године потписујемо уговор о финансирању, како би могли да ураде све планирано на годишњем нивоу. Подржавам одличну идеју да се у Чуругу направи археолошки парк, што не постоји у Србији. То ће нам бити један од главних фокуса за наредни период“, рекао је Радановић.

Археолог Музеја Војводине Станко Трифуновић објаснио је да Музеј Војводине током последњих 25 година повезује неколико страна.

„Успели смо да повежемо све битне институције које помажу реализацију археолошког парка у Чуругу, почевши од Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, који сваке године финансирају овај пројекат, као и Општина Жабаљ. Са друге стране, повезали смо веома важне институције из Русије, као што је Државни Ермитаж из Санкт Петербурга. Осим уговора са Ермитажом, Музеј Војводине има уговоре и са Руском академијом наука, са Институтом археологије из Москве и са Институтом историје материјалне културе из Санкт Петербурга“, рекао је Трифуновић.

Музеј Војводине на археолошким налазиштима у Чуругу, које сваке године истражују, повезао је низ важних фактора из земље и иностранства. Баве се истраживањем на пет археолошких налазишта. На налазишту које су посетили овом приликом летос су вршена заштитна археолошка ископавања, зато што на локалитету ради и месна циглана. Установљено је да је локалитет вишеслојан, да има слојеве из четири до пет различитих историјских периода. Најстарији до сада су гробови који потичу из другог века нове ере и припадају народу Сармата. После тога се нижу насеља из различитих периода.

М. Рашић

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести