Православни верници славе Божић - Христос се роди!

БЕОГРАД: Православни верници данас славе Божић, рођење Исуса Христа, уз традиционални поздрав: Мир Божји, Христос се роди - Ваистину се роди.
b
Фото: Tanjug (Strahinja Aćimović)

У појединим црквама обележавање Божића почело је поноћним литургијама. У Храму Светог Саве у Београду Свету архијерејску литургију служио је владика ремезијански Стефан.

Архијерејску литургију ујутру, од девет сати, служиће у Храму Светог Саве митрополит дабробосански Хризостом, чувар патријаршијског трона Хризостом.

На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.

У храмовима се чита посланица архијера СПЦ.

Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.

Божић, заједно с Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.

А кад се наврши време, посла Бог Сина својега јединороднога" да спасе род људски, пише у јеванђељу. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Марији у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надени му име Исус".

Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.

У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета, пише у јеванђељу.

Богоридица Марија је, у пећини у Витлејему, повила у сламу малог Исуса и поклонила му се као Богу.
“Звезду су 40 дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".

Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новородени Исус.

Тада је убијено, према јеванђељу, 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.

У порти Саборне цркве Христовог Рођења налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 "витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа".

Иначе, датум обележавања Божића се први пут помиње као празник 336. у једном римском календару. До 16. века сви хришћани су Божић славили истог дана, након 1582. и прихватања Грегоријанског календара од стране Ватикана, појављују се разлике.

Првих векова и православне и протестантске земље су се држале старог календара, што се касније поступно мењало.

Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства - очинства и материнства.

Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.

На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.

Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.

Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.

СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трецег дана слави Свети Стефан.

У Србији је Божић од јула 2001. и једнодневни државни празник.

EUR/RSD 117.3357
Најновије вести