Поједине врсте већ нестају из наших водених екосистема

Ни водени екосистеми и живи свет у њима, као уосталом ни читава животна средина нису поштеђени последица деловања климатских промена. Какав утицај ће климатске промене оставити на водени екосистем зависи од више фактора.
w
Фото: Pokret gorana Novog Sada

На глобалном плану дефорестација је појава која угрожава воде зато што су вегетатвини покривачи, нарочито шуме, чувари  водених система.

– Без шума регион полако остаје без воде, која је за водене екосистеме основна животна средина – каже проф. др Тамара Јурца с Природно-математичког факултета у Новом Саду. – У том случају мења се ареал распрострањености организама, они мењају дистрибуцију, ишчезавају са неповољних станишта, зато што су се она осушила или зато што им не одговарају нови еколошки фактори. С повећањем температуре, предвиђа се, нестаће неке врсте које су прилагођене хладнијој води. Оне ће просто речено, ишчезнути из нижих географских ширина. Профитираће термофилне врсте, којима погодују више температуре. Већ сад можемо да видимо да термофилне врсте полако насељавају крајеве где их раније није било. Чак и на нашем подручју се уочавају различите врсте којих није било пре. Постоји могућност да су оне раније биле истребљене због исушивања мочвара. Такав случај може бити са неким врстама комараца, као што су тиграсти...

По речима професорке Тамаре Јурце, најугроженије су врсте које имају уску толеранцију на температурне услове јер оне ће прве бити потиснуте, будући да промена температуре ваздуха утиче на топлоту воде. То су појаве које су већ видљиве на глобалном нивоу. 

– Генерално гледано, повећање температуре у воденим екосистемима доводи до повећања степена продукције, односно продуктивности водених екосистема. Што је температура виша, брже се производе органске материје, интензивније је размножавање организама, а као последица повећања органске продукције у воденим екосистемима јавља се, али као негативна појава, пренамножавање алги - примарних водених биљака, најчешће микро алги у језерима и мирнијим  рекама. Због тога се мења боја воде, позелени и може да се јави и скрама. То се зове цветање алги и оно има за последицу смањење кисеоника у  води, што има негативне ефекте на остале организме. Врло често те алге могу да производе токсине што је  додатни ризик по здравље људи, али и других живих бића јер токсини како се алге распдају доспевају у воду или их оне саме излучују да би опстале. То су негативне појаве које се све чешће дешавају. Некада се то догађало лети када је врло топло, а низак водостај, сада се све више дешава у пролеће, а  ако је  топла зима, чак и тада. Цветање алги се све више доводи у везу са климатским променама, али има и других фактора који утичу на ту појаву. На пример, мора да постоји супстрат, храна за алге да би оне могле да се размножавају.

Тамара Јурца каже да су плавне зоне, ритови и мочваре Дунава, Тисе, Тамиша и других великих река све више угрожени. Са снижавањем водостаја, јер они директно зависе од водостаја тих река,  доћи ће до њиховог лаганог сушења и они ће престати да постоје  или ће бити све угроженији. По професоркиним речима, нижи протицај воде у Дунаву не представља проблем за саму реку, али јесте за мртваје. Како каже, сада када лето још није наступило, због отапања снегова на Алпима, у Дунаву треба да буде највиши нови воде, а водостај је прилично низа. Услед тога  Ковиљско-петроварадински рит изгледа као да је  средина лета. Флора која се иначе развија у току летњих месеци се убрзала. Рибе, које се углавном мресте у плавној зони, ритовима, мртвајама, повезаним рукавцима, нису могле ни да уђу у та подручја,  и упитно је колика ће бити  њихова продукција. По мишљењу наше саговорнице, то су проблеми који нас очекују и проистичу из промена у нашој свакодневној клими.

– Због климатских промена је евидентна у воденим екосистемима осцилација нивоа воде, као и флуктуација самог нивоа, која  постаје све екстремнија – каже Тамара Јурца. – Сада имамо сушу, али донедавно су били екстремно високи нивои воде. Те промене флуктуације донекле су природне ако се говори о ритовима, али ако причамо о језерима која нису била изложена променама нивоа некада, онда је то за њих значајна и  негативна измена. Због тога се мења структура заједница које живе у води. Преживљавају оне које имају миграторне способности, могу брзо да одреагују на промену и релативно брзо промене свој ареал и дистрибуцију, које су толерантније, и врло често, и инвазивне врсте које су иначе адаптибилније, спремније да се прилагоде. Сензибилније врсте или се повлаче или не могу да преживе и ишчезавају с одређеног станишта. Пад квалитета воде није у овом тренутку толико видљив, али то ће свакако донети мањи протицај и мања количина воде. Количина отпада је иста или се поваћава, а количина воде опада, што ће повећати загађење. Јурца напомиње да као еколог који прати више фактора истовремено, не може да каже да смо неку врсту изгубили  искључиво због  климатских промена, али да дефинитивно постоје оне које су угрожене. У Војводини, каже, када је реч о врстама чијим истраживањем се она бави, а то су бескичмењаци  (макроинвертебрате), нема толико угрожених, али је ситуација драстично другачија у ужој Србији где има сензибилнијих врста из те групе. Али су се зато појавиле  нове врсте зато што им одговара што је овде топла воде. То су интродуковане врсте и животиња и биљака.

-Шта би човек могао да уради? Када је реч о инвазивним врстама најбоље је то што раде  друштва као Порет горана. Она информишу и едукују људе о томе које су то врсте и колико можемо да их контолишемо. Смањење загађења вода је нешто без чега се не може због овакве климе, а одржавање вегетатвиног покривача, очување ако не његово повећање, је неопходно. Чак и ливада које чувају воду – поручује Тамара Јурца.

Фото: Dnevnik.rs
Горани у акцији

Покрет горана Новог Сада (ПГНС) од априла ове године реализује пројекат „Зелене иницијативе за зелени Нови Сад“ који има за циљ да кроз широку медијску кампању информише грађане Новог Сада о климатским променама, као и да настави са едукацијом цивилног сектора и омладине о могућностима мониторинга локалне средине. Овога пута, посебан акценат биће стављен на покретање грађанског активизма и укључивање грађана у конкретне акције Покрета горана, попут чишћења обале Дунава и паркова, као и садње дрвећа. Овај пројекат наставак је прошлогодишњег „Зелени договор за зелени Нови Сад“, који је део програма „Снажно зелено“, а финансирају га Европска унија и Фондација Фридрих Еберт. Реализатор је Београдска отворена школа (БОШ) у сарадњи са Младим истраживачима (МИС) и Инжењерима заштите животне средине.

 Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести