Читајте деци док су још у пеленама

Све оно што се дешава у животу сваког детета у току његове прве три године живота јесте пресудно за његов цео век.
с
Фото: Илустрација

Првих 1.000 дана су важни за предстојећи живот сваког човека и јако је важно да у сваком погледу прве године жовота буду испуњене што је више могуће квалитетним материјалним и али и нематеријалним садржајима. То су чињенице око којих нема спора међу стручњацима: педијатрима, педагозима и психилозима. Да би нам деца постала здрави и одрасили жене и људи, потребно им је омогућити здраво и садржајно одрастање и то већ од пелена, подсећа на то и актуелна камапања УНИЦЕФ-а у Србији насловљена “Савки тренутак је важан”. Између осталог, у кампањи се указује и на важност читања управо малој деци ка назаобилазном садржају њихвог развоја и учења. Јер не заборавимо, мозак детета се најбрже развија у првих 1000 дана живота, а његов развој обликују утицаји и подстицаји из окружења.

- Родитељи би требало да читају деци књиге и разговарају са њима од првог дана. Слушање речи помаже да се изгради богата мрежа речи у бебином мозгу. Родитељи и старатељи треба што више да разговарају са бебама, да им певају песме и читају књиге само 15 минута читања дневно омогућава детету да за годину дана чује 1.000.000 речи – каже психолог Станислава Вучковић, консултанткиња УНИЦЕФ програма за подстицање развоја деце у најранијем детињству. - Најважнији разлог за читање детету је то што оно слушајући успоставља везу између родитељског гласа и слика из књиге. Када родитељи читају, певају или говоре нешто детету, оно је изложено мноштву различитих емоција и звукова. Читање такође подстиче бебу да гледа, показује, додирује и одговара на питања; то поспешује развој пажње и способност размишљања. Деца којој су родитељи често читали, знају више речи у узрасту од две године од деце којој није читано. Код деце којој се редовно читало током раних година постоји већа вероватноћа да ће научити да читају у правом тренутку. Иако деца из различитих породица обично развијају језичке вештине у приближно истом узрасту, стопа ширења речника је под великим утицајем тога у којој мери очеви, мајке и старатељи разговарају са својом децом.

И у тим раним данима живита бебе различити су и притсупи и садражаји онога што им се чита.


Две деценије искуства

Кроз програм Досегните и читајте (Reach Out and Read ) већ 20 година педијатри у Америци дају децитоком сваке посете педијатру, развојно и културално прилагођене књиге. Такав подстицај читању у оквиру овог програма одвија се све до пете године живота, како би родитељи кроз читање на глас могли да унапређују развој своје деце - каже Станислава Вучковић. - Утицај ове интервенције континуирано је бивао процењен као веома позитиван, а подаци у објављеним истраживањима кажу да: уколико су укључени у програм, родитељи са малим примањима чешће ће читати малој деци, што доводи до напретка у развоју језика - деца имају веће скорове на тестовима речника, што је и предиктор касније писмености.

Програм је спроведен у 4.700 педијатријских ординација, са 3.9 милиона деце, а подељено је 6.4 милона књига. Програм се спроводи у још осам земаља.


- Са шестомесечном бебом се чита на један начин са петогодишњим дететом на други. За сваки узраст постоје прилагођене књиге и начин на који се ради са децом. Беба од неколико месеци може да „упознаје“ књигу – прво ће је само гледати и почети да запажа слике. Сликовница је најбоља књига за дете од годину дана. Јаке боје и јасни облици, животиње, деца, и предмети које дете може да препознаје. Око две године, детету ће се свидети књига са текстом који се римује, можда ће по први пут запамтити неки део или стих. Са три или четири године детету се може презентовати прва права књига са причама прилагођеним за тај узраст – каже Станислава Вучковић истичући да није питање када детету представити књигу, већ шта са књигом радити у одређеном узрасту и шта та књига садржи.

Иначе, у Србији се не зна колико је читање сваког дана раширена породична пракса. Зна се да 30 одсто деце старости од нула до пет година нема бар три књиге за децу у домаћинству, док је 88 одсто деце из ромских насеља без три књиге за децу у домаћинству.

В. Црњански

EUR/RSD 117.4437
Најновије вести