Србија прва у свету по броју фриленсера по становнику

НОВИ САД: Пандемија корона вируса мења оквир рада у целом свету, а нови закон о флексибилним облицима рада, чије је доношење најављено у Србији, треба да испрати глобални тренд и узме у обзир да прописи трају макар деценију или две, поручено је на вебинару о новим облицима рада.
racunar, pixabay
Фото: Pixabay

Оњалн лејбор индекс је показао да је Србија чак прва у свету по броју фриленсера по глави становника, а на једанаестом месту по укупном броју, каже професорка Економског факултета у Београду Јелена Жарковић.

Наводи да фриленсери више спадају у групу самозапослених, а да то што нису препознатљиви у законима, уз проблеме у вези са наплатом пореза, значи да у старту имају мања радна права.

На вебинару у оквиру пројекта „Економски разговори: Нови облици радних односа, нова шанса или нови прекаријат (радни однос у којем не постоји сигурност)?” у организацији Фондације “Фридрих Еберт”, Жарковић је рекла да фриленсери нису дефинисани ни кроз законе многих земаља чланица ЕУ, међу којима си и Данска и Француска.

Указала је на велики распон у њиховим зарадама, али и на то да треба мислити шта ће бити са тим људима, као и са платформским радницима, када оду пензију.

Миран Погачар из Удружења радника на интернету каже да проблем фриленсера није нешто што је само тренутни проблем.

„Ми јесмо нови прекаријат, али се разликујемо од других облика рада, као што је сезонски рад који постоји деценијама. Имамо људе који раде преко платформи, то су нови облици рада, могућност додира са послодовцем не постоји”, каже Погачар.


Синдикати се прилагођавају

Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката каже да фриленсери и нови облици радног ангажовања и радних односа утичу на то да се сидникати прилагођавају новим околностима.

„Близу смо тога да направимо један грански синдикат, који ће обухватити управо фриленсере и све оне који не раде у класичним делатностима и гранама”, рекао је Вуковић.

Указао је на тренд смањења права радника и смањење броја класичних уговора о раду, пре свега уговора о раду на неодређено.

„Прекаријат дефинишемо као класичну експлоатацију, рад без радног односа, рад без писаног уговора”, каже Вуковић.

Навео је да се и у Србији и у свету прича само о флексибилности, али не и о „флексигурности” за раднике у случају губитка посла до проналаска новог ангажовања.


Поводом проблема у вези са наплатом пореза фриленсерима, због чега је удружење протестовало у више наврата, Погачар је рекао да удружење заговара да наплата пореза почне од октобра 2020. године, а не неплаћање пореза.

„Имали смо само обавезе које су нам ставили на терет, а држава ништа није учинила у последњих 10 и 15 година како би се та област рада уредила”, рекао је Погачар.

Навео је да фриленсери просечно месечно зарађу између 70.000 и 80.000 динара бруто, а да поједини могу да зараде и 2.000 и 3.000 евра.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је да је Закон о раду последњи пут измењен 2014. године, а да се од тог момента до данас тржиште рада умногоме променилио и пре пандемије.

Навела је да су се у међувремену појавили нови нестандардни облици рада, поред оних који су функционисали раније, као што су сезонски послови.

Истакла је позитивне резултате закона о пријави сезонских радника у пољопривреди, који су раније деценијама радили без икакавих права и били невидљиви за систем.

Навела је да је пре реформе годишње било пријављено око 3.000 радника, а да је за три године од доношења закона о пријави сезонских радника у пољопривреди у систем уведено око 50.000 људи, као и да та реформа може да буде мустра и за неке друге секторе.

Д. Млађеновић

Milica
16.04.2021 • 14:33
Drzava ima nameru da unisti ovu privrednu granu u procvatu. Daj boze da ostane 5% od trenutnog broja frilensera posle ovog oporezivanja.
Dejan
16.04.2021 • 14:38
Srbiji srami se omoguci deci da rade i da se snalaze, kakvi porez crni 20% pio 25% zdravrstveno 10% nemaju prava na to, smesno ....
Milex
16.04.2021 • 19:11
Posle masakra frilens zajednice od strane Sinise Malog i Ane Brnabic, ostace samo dugmici. Racunajte na masovni egzodus u susedne zemlje gde su poreske stope znatno povoljnije i gde na frilensere gledaju blagonaklono jer razumeju potencijal, za razliku od nase vlasti.
Goran
16.04.2021 • 21:17
Paradoksalno je da drzava sa najvise frilensera ima najdrakonskiji poreski model u svetu za ovu vrstu poslovanja. Tuzno
EUR/RSD 117.5783
Најновије вести