Воћњаци ће морати да се преселе тамо где клима нареди

Невреме које је претходних дана задесило делове западне и централне Србије, последица је велике нестабилности атмосфере, а услови да се нешто тако деси ће сада бити све већи, изјавила је професор на Пољопривредном факултету у Београду Ана Вуковић.
e
Фото: Pixabay.com

„Тек смо на почетку сезоне таквих олуја и неопходно је да се добро прате прогнозе и упозорења, како би евентуалне штете могле да се смање што је више могуће”, рекла је Вуковић.

Објашњавајући које мере предострожности би могле да се предузму, навела је да се рецимо у воћарству и повртарству већ дуже време препоручују противградне мреже, без којих се овим делатностима веома тешко бавити.

„Област под великим ризиком од града у Србији се толико повећава да ће у неком тренутку, могуће већ у следећој деценији, штета премашити добитак, и зато би ваљало предузети мере заштите”, истакла је Вуковић.

Када је о рејонизацији реч, Вуковић је објашнила да она заправо представља зонирање погодних подручја и да је код нас урађена за виноградарство.

„Дефинисани су региони, урађене климатске анализе и ту се већ видео сигнал климатских промена за померање реона. Занимљиво је да се од прошлог века до сада клима подигла за 200 метара надморске висине, што значи да су услови који су били у низијама сада подигнути за 200 метара надморске висине”, навела је она.

- Другим речима температуре које су владале у низији сада су више, па на пример уколико је у равници било 11 степени сада је топлије за два степена - 13 степени, што значи да се температуре из равничарксих крајева селе, подижу и крећу ка брдским и планинским пределима.

Проф. Ана Вуковић истиче за “Дневник” да уколико се настави загревање овом брзином температуре из низије ће се подићи на надморску висину од 1.000 метара.

- Доћи ће до суптропске климе која ће преовладати у целој Србији –казала је наша саговрница.

Она је предочила да до краја марта догодине треба да буде завршен Национални адаптациони програм (НАП), где ће бити наведене процене ризика за све гране пољопривреде и препоручити пољопривредницима да прилагоде производњу новим временским условима. - То  значи да треба да мењају сортимен и врсте култура, јер није увек наводњавање решење, пошто има предела где воде нема довољно. Најбоље је да се баве са више пољопривредних послова – казала је др Вуковић.

Указала је на то да нису угрожене само ратараске културе, већ да проблема имају и воћари, али не само због олујних ветрова и суше, већ због топлотних таласа током зиме и раних пролећних мразева.

Често током зиме наиђу топлији дана и стабла воћа крену да пупе, а онда стигну хладнији дани и мразеви, и воћу које је кренуло да цвета почну да отпадају цветови

Додала је да урађена воћарска рејонизација за око 15 врста воћа и да би било добро да се она уради и за остале подсекторе.

Такође и да се стално обнавља како би се имала слика о томе какви су услови и да се на основу тога дају препоруке за пољопривреднике.     

  

Фото: Pixabay.com
Сушна година

Говорећи о томе да ли обимне падавине у претходном периоду могу да надоместе пролећни недостатак влаге, Вуковић је рекла да је ситуација различита у различитим деловима Србије.

Недостатак негде може да се надокнади, али не и тамо где су биле поплаве, па се влага није лепо инфилтрирала у земљиште већ су само направљене велике акумулације воде, објаснила је професорка.

Према њеним речима, и поред великих падавина у појединим деловима у последње време, ова година се у досадашњем делу може сматрати сушном.

З. Делић

EUR/RSD 117.3079
Најновије вести