Увоз из Турске обара орасима цену

Пре десетак година Бранко Латиновић из Елемира, крај Зрењанина, посадио је неколико стабала ораха. Садио их је сукцесивно сваке године, тако да данас има 85 стабала која дају леп род.
Orasi  Foto: privatna arhiva
Фото: Ораси  Фото: приватна архива

– Идеја ми је била да кад одем у пензију имам допунски рад и приход – прича Бранко Латиновић. – И то ми се остварило. Данас на два јутра земље поред Тисе, на Бабатову, имам воћњак од 85 стабала. Њиву сам наследио и консултовао сам се шта би се ту могло урадити јер је близу Тиса и земља се може лако заливати. Знао сам да нећу жито или кукуруз. Прво сам хтео да посадим кајсије, онда сам чуо да се оне добро слажу с орасима. И на крају је испало да је остао воћњак ораха. Имао сам и кајсије, али оне су кратког века, и повадио сам их.

Воћњак је формирао уз помоћ савета стручњака из новосадског Института за воћарство.

– Садио сам орахе сукцесивно, по неколико стабала годишње. Слушао сам све савете и данас сам врло задовољан. Орах није захтевна воћка, али мора се водити рачуна о штеточинама. Најопаснија је орахова мува, која напада пред крај лета. Уђе у плод и љуска поцрни. То више не може да се спаси. Зато ваља водити рачуна, пазити, прскати кад треба и како треба, и род се може сачувати – објашњава Латиновић.

Орах је почео да зри последњих двадесетак дана. Берба је, у ствари, сакупљање плодова који отпадну.

– За сада, бербу можемо да обавимо сами, а помажу нам и деца. Нису сви ораси у пуном роду, како сам их сукцесивно садио, тако сад и дају род. Пун род ораси почињу да достижу у петнаестој години. Орах може доживети и 50 година, и стално расте и развија се. Што је старији, то је роднији. Зато ћу већ следеће године морати да ангажујем и додатну радну снагу – каже он.


Кошнице и препелице

Пошто ни у пензији очигледно не мирује, Бранко има и кошнице, а однедавно, заједно са сином, гаји и препелице.

– Кошнице сам наследио од сестре која се замонашила. Тренутно се не бавим интензивно пчелама, корисне су ми за опрашивање, а мед који добијем добро дође. Препелице су нам нови агробизнис, наравно, због јаја – објашњава Бранко Латиновић.


Кад се берба обави, ораси се пакују у мрежасте yакове и оставе да се осуше на ваздуху. Онда следи „крцкање”.

– Продајемо очишћени орах, који последњих година држи цену од 800 до 1.000 динара килограм. Том ценом сам задовољан. Продајемо га од куће, преко интернета, а имам и откупљивача који га после продаје на пијаци – истиче Латиновић.

Србија не производи довољно ораха за сопствене потребе, па се то коштуњаво воће увози, највише из Турске.

– Кад га превише увезу, цена домаћег падне. То није добра порука за произвођаче. Али, то је тако са свим култура – напомиње наш саговорник.

        Ж. Балабан

 

 

 

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести