Котрљање равницом: Вирџинију узгајају читири газдинства породице Часар из Ердевика

За породицу Еленке и Мирослава Часара из Ердевика у опредељењу да се посвете узгоју дувана сорте viryinija преломна је била 1999. година, када је наша земља бомбардована, а сада уз њих у истом послу су син Мирослав и ћерка Татјана, тако да сада у производњи жутог листа имају регистрована четири пољопривредна газдинства.
1
Фото: М.Митровић

– Кренули смо са узгајањем дувана на пет и по јутара и једном сушаром од 60 рамова. Када смо видели да се дуваном вреди бавити наредних сезона смо повећавали површине и број сушара, јер је било зараде а у то време је било и државне премије... Сада, сви зајдно стигли смо до осам сушара и око 40 јутара под дуваном, с тим да смо ове сезоне умањили површине – испричала је Еленка Часар. 

Према њеним речима због хладнијег пролећа ове сезоне су касније почели изношење расада на њиве и расађивање, јер се чекало да расад ојача и киша мало накваси земљу. У расађивање дувана се иначе не креће почетком маја око Ђурђевдана. Објашњава да су заснивање расада у једном пластенику обавили 28. фебруара, у другом недељу дана касније, те да се труде да све ураде на време и негују расад док не приспе за расађивање на њивама. Супруг Мирослав додаје да је расад потребно шишати десетак пута док не ојача. 

Породица Часар и њихове комшије Јанко и Јулка Петрус су први кренули у производњу дувана у Ердевику, па се посао касније проширио на више породица, када се прочуло из оближњих Кукујеваца да се од бављења дуваном боље зарађује него од класичног ратарења. 

Атар Ердевика је градоносно подручје, па лед зна да потуче усеве. Прошле године када је дуван већ досезао изнад појаса, код Часарових туча града нанела је велику штету, али срећом производњу осигуравају од временских непогода. Еленка и Мирослав веле да вреди осигурати усеве, јер да њиве под дуваном нису биле осигуране, засигурно би банкротирали. 

– Од када се бавимо производњом дувана, већ четврти пут нас од штете настале услед туче града спасава осигурање – констатује Мирослав. – Поред великих издатака за сезонску радну снагу значајан трошак представља сушење листа, па је зарада мања због све скупљих енергената. За сушење смо лане користили пропан који је скуп па нам на плин оде део зараде, али претходних година није било тако.Наш син и други који користе пелет имају значајно већу зараду, а ми се сада спремамо да се преоријентишемо на земни гас у боцама и имамо обећање добављача да ће се то реализовати. У том делу нас чека највећа неизвесност, али верујемо да ћемо на тај начин смањити трошкове. 

Фото: М.Митровић/Расад дувана сорте вирџинија код Часарових

Када је Уљара у Шиду отишла у стечај, Мирослав је остао без посла, али је одступницу нашао у пољопривреди. 

– Од колеге са посла из Кукујеваца сам чуо да се ухватио посла са дуваном и да вреди, па ме је наговорио да се и ми укључимо. Била је криза, а узгој дувана се учинио примамљив, поготово што је фабрика дувана све што је неопходно обезбеђивала. Наше је било само да радимо и успели смо да опстанемо у производњи дувана у коју су се укључила и наша деца јер су увидели да може да им обезбеђује егзистенцију. Није лако наћи добро радно место, некакоје угодније када су прилике такве, да будеш сам свој газда. Добро је што радимо заједно и што уз нас стичу искуство,  Свесни смо да је производња све захтевнија, јер се и компанији ЈТИ за коју производимо морају прилагођавати тржишту. Трудимо се да испунимо оно што се од нас очекује и произведемо дуван што бољег квалитета – наглашава Мирослав Часар.       

Према његовим речима сенћанска фабрика се потврдила као предузимљива па само има речи хвале за сарадњу и стручну подршку коју добијају од компаније ЈТИ. 

- Све су већа улагања, мењао се начин производње расада, који смо некада заснивали у топлим лејама, па прешли у велике пластенике да би стигли до производње на води, по најсавременијој технологији хидропоније. После расађивања и неге усева на њиви, највише је посла од половине јула када почиње берба, а у исто време треба обављати заламање цветова, чистити заперке, сушити убрано, класирати и упаковати жути лист за испоруку. За сезонске послове у време бербе која траје неколико месеци тешко је обезбедити радну снагу, јер има и других сезонских послова у воћарству и виноградарству. Успевамо углавном да нађемо раднике из Ердевика и Бингуле која је удаљена три километра, а некад и из Љубе – објашњава Еленка. 

Газдинства породице Часар обрађују око 80 јутара земље, али само је десетак јутара у власништву, док су остале површине у закупу, који за добре њиве стаје око 300 евра или нешто мање за лошије. 

- Поред дувана, због плодореда, у сетвеној структур су пшеница, кукуруз и соја. Засадили смо пре три године и пет јутара лешника. Ове године за пробу чекамо прве плодове, али пошто још треба чекати да дођу на пун род, то нам је нови изазов. У производњи дувана је добро што уговорена производња има сигуран откуп, што нам пуно значи– истиче Мирослав Часар. 

Газдинства породице Часар остварују солидне приносе две до две и по тоне сувог листа viryinije по хектару, било је сезона у којима је испоручивано и три тоне, када су се потрефили повољни агроеколошки услови, а у погледу квалитета постиже се друга и трећа класа жутог листа.  Производња се одвија у сувом ратарењу, пошто нема могућности за наводњавање, а на њивама које се обрађују у закупу у бушење бунара и инсталирање система за наводњавање, закупци не улажу. 

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.3896
Најновије вести